Насловна страна

Актуелно

Структурни проблеми српске енергетике у светлу глобалне кризе: узроци, трошкови и могућа решења

7. јул 2022.

Крупне грешке у управљању ЕПС-ом и Србијагасом дошле су на наплату током светске енергетске кризе Неповољне глобалне околности биле су окидач који је разоткрио домаћу кризу државних енергетских предузећа, а која је тињала већ дуже време. Ове две кризе (светска, а нарочито домаћа) довеле су до тога да је од јесени 2021. главни проблем Србије постало питање како да се финансира и обезбеди уредно ...детаљније

Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину

3. јун 2022.

Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. израђен је у специфични околностима, због чега има одређена објективна ограничења. Пре свега, још увек се не могу прецизно сагледати сви ефекти који ће на економију и фискалну политику Србије имати растуће глобалне неизвесности услед рата у Украјини, уз енергетску кризу и снажан раст цена хране ...детаљније

Антикризне буџетске мере током пандемије COVID-19: трошкови, резултати и поуке

13. април 2022.

Имајући у виду растућу економску неизвесност анализа фискалне политике током претходне две године може помоћи да се нова криза лакше преброди. Сврха овог истраживања је да се допринесе објективном разумевању домета и ефеката буџетске подршке током трајања кризе COVID-19, не само због ужег стручног сагледавања фискалне политике током 2020. и 2021. године, већ и да се ...детаљније

Фискални ризици Србије на почетку нове глобалне неизвесности

6. март 2022.

Презентација професора Павла Петровића на Копаоник бизнис форуму 2022. године ...






детаљније

15 година приватних пензионих фондова у Србији: Досадашњи развој и препоруке за реформе

26. јануар 2022.

Током претходних 15 година приватни пензијски фондови остварили су реалне стопе приноса од 2,2% годишње али нису оправдали реформска очекивања. Досадашња инвестициона политика која се доминантно ослања на државне обвезнице није у стању да штедишама пружи задовољавајуће стопе приноса који су у 2020. и 2021. години били негативни у реалном износу (-0,3% и -6,1%). Упркос издашним и ексклузивним пореским ... детаљније

Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2020. годину

26. новембар 2021.

Завршни рачун буџета Републике за 2020. потврдио је износ оствареног фискалног дефицита у тој години, али донео је и нека нова сазнања. Наиме, фискални дефицит у 2020. износио је 458 млрд динара (8,3% БДП-а), што је информација којом смо располагали и раније, а нова информација је то да је овај резултат остварен с већим и приходима и расходима буџета него што се мислило. То је у основи резултат прихода ... детаљније

Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2022. годину

22. новембар 2021.

Предлог буџета за 2022. предвиђа наставак постепеног смањивања фискалног дефицита у односу на претходне године. Предвиђени фискални дефицит у 2022. износи приближно 1,7 млрд евра (3% БДП-а), што је мање од оствареног дефицита у 2020. години (3,8 млрд евра) и планираног дефицита у 2021. години (2,6 млрд евра). Притом, предвиђени фискални дефицит у 2022. води и ка благом умањењу превеликог учешћа јавног ... детаљније

Мишљење на Ревидирану фискалну стратегију за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину

2. новембар 2021.

Ревидирана Фискална стратегија задржава начелно добре циљеве фискалне политике – постепено смањење дефицита и дуга државе. Главни квантитативни циљеви ревидиране Стратегије остали су непромењени у односу на њен Нацрт из маја 2021. године. Фискални дефицит требало би прво да се смањи у 2022. на 3% БДП-а, а затим да настави додатно да се смањује до 1% БДП-а у 2024. години. Циљ за јавни дуг остао је да се његово ... детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. и основне препоруке за буџет 2022. године

25. октобар 2021.

Предложени ребаланс буџета Републике усмерен је ка стабилизацији јавних финансија због чега се, уз одређене замерке, може оценити повољно. Од избијања здравствене кризе почетком 2020. јавне финансије Србије биле су принуђене да се брзо прилагођавају на новонасталу ситуацију и трпе велике ванредне трошкове. То је резултирало неуобичајено великим бројем измена (ребаланса) буџета којима је током године сн ... детаљније

Две деценије Закона о порезу на доходак грађана: могућности и потребе за системском реформом

1. јул 2021.

Две деценије стар Закон о опорезивању дохотка грађана одступа од европских стандарда јер неједнако опорезује сродне категорије прихода, прописује скромне олакшице за раднике са ниским и/или нередовним примањима и потпуно изоставља пореске кредите за издржаване чланове породице. Створени су технички услови за пореску реформу којом би сви облици прихода од рада (зараде, привремени и повремени ... детаљније

Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину

4. јун 2021.

Фискална стратегија предвиђа начелно добре циљеве фискалне политике у средњем року. Након снажног повећања фискалног дефицита током трајања здравствене кризе у 2020. и 2021. години – нацртом Фискалне стратегије предвиђено је постепено уравнотежење јавних финансија у средњем року. Планирано је да се фискални дефицит с око 7% БДП-а ... детаљније

Фискална и економска анализа неселективних новчаних исплата грађанима

5. мај 2021.

Неселективна подела средстава свим пунолетним грађанима (или свим пензионерима) лоша је мера економске политике коју би требало трајно напустити. Слично као у 2020. кад је свим пунолетним грађанима била пружена могућност да добију 100 евра једнократне помоћи из буџета, недавно усвојеним ребалансом предвиђа се и у 2021. неселективна исплата од 60 евра свим пунолетним грађанима (у две једнаке рате у мају и ... детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. годину

20. април 2021.

Предложеним ребалансом планира се заокрет у фискалној политици – кроз веома снажно повећање буџетског дефицита уз последичан раст јавног дуга. Након рекордно великог дефицита државе у кризној 2020. години од 8,1% БДП-а (око 3,7 млрд евра), буџетом за 2021. било је планирано да се јавне финансије Србије уведу у нешто мирније воде. Због тога је првобитни буџет за 2021. предвиђао да се фискални дефицит смањи на 3% ... детаљније

Антикризне мере у 2021. години: Одговорним приступом спречити претерано задуживање државе

2. фебруар 2021.

Буџет Србије у 2021. је у дефициту и без новог пакета антикризних мера који се сада најављује. Стога се нова исплата државне помоћи привреди и становништву (која није предвиђена важећим буџетом) може финансирати само додатним повећањем фискалног дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години – преко износа од око 1,5 млрд евра колико је већ ... детаљније

Мишљење на Фискалну стратегију за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину

28. децембар 2020.

Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023. предвиђа постепено враћање у равнотежу јавних финансија. Планирано је да се фискални дефицит са 8,9% БДП-а из 2020. смањи за три године на 1% БДП-а уз смањење јавног дуга са скоро 60% БДП-а на 56% БДП-а. Стратегијом се планира и велико побољшање структуре буџета тако што ... детаљније

Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике за 2019. годину

28. децембар 2020.

Предложени завршни рачун за 2019. практично је потврдио претходне информације о фискалном резултату Републике из месечних извештаја Министарства финансија. Према Предлогу завршног рачуна буџета Републике за 2019. годину, Србија је претходну годину завршила са суфицитом у републичком буџету од 13,4 млрд динара, што је готово идентично ... детаљније

Оцена Предлога закона о буџету за 2021. годину

1. децембар 2020.

Предлогом буџета за 2021. предвиђен је дефицит Републике од 178,5 млрд динара (3% БДП-а) и незнатно већи дефицит на нивоу опште државе од око 180,3 млрд динара. Овај план, међутим, почива на оптимистичној претпоставци да ће раст БДП-а у 2021. бити високих 6% која лако може да се не оствари. У случају нижег привредног раста јавни приходи се не би реализовали по плану, па би дефицит могао бити осетно већи од 3% ... детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години

09. новембар 2020.

Ребалансом је предвиђен рекордно висок дефицит републичког буџета од 483 млрд динара (8,8% БДП-а) док је на нивоу опште државе планиран дефицит од 492 млрд динара (8,9% БДП-а). Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40% ... детаљније

Ефекти мере „100 евра пунолетним грађанима“ на неједнакост и сиромаштво (коментар студије Међународне организације рада и Европске банке за обнову и развој)

05. октобар 2020.

Студија Међународне организације рада (МОР) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) погрешно закључује да је програм исплате 100 евра пунолетним грађанима имао „задивљујуће снажнe ефектe на смањење неједнакости и сиромаштва“ у Србији. Погрешан закључак студије МОР-а и ЕБРД-а ... детаљније

Ефекат здравствене кризе на фискална и економска кретања у 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години

20. јул 2020.

Након предузетих мера за спасавање привреде нови изазови су заустављање раста јавног дуга и исправљање нараслих неравнотежа у буџету. Здравствена криза се наставља, привреда је и даље у проблемима, а држава више нема толико расположивих ресурса за снажну интервенцију – тим пре јер се већ нерационално задужила и потрошила преко 600 млн евра за исплату 100 евра пунолетним грађанима ... детаљније

 Информатор о раду  Јавне набавке  Јавни конкурси
 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози  Информацијe од јавног значаја  Заштита података о личности