Насловна страна

Актуелно

Задужење државе за ефикасно санирање економских последица кризе јесте оправдано

20. март 2020. године

Најважнији задатак буџета током пандемије изазване вирусом корона јесте да непосредно финанисира све трошкове борбе за животе и здравље грађана Србије. Уз то, буџет би морао да има важну улогу у умањењу економске штете за угрожене грађане и делове привреде који ће овом кризом бити највише погођени. Фискални савет зато подржава једнократно, привремено ... детаљније

This is an example of a HTML caption with a link.

Миграције са истока на запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра?

28. фебруар 2020. године

Растућа тражња Западне Европе за обученом радном снагом усисава највредније људске ресурсе земаља ЦИЕ и тако угрожава њихову економску перспективу. Оцењени економетријски модел показује да су емиграцијама највише погођене земље ЦИЕ које имају најлошије уређену државу: високу корупцију, низак ниво владавине права и лош квалитет јавних услуга ... детаљније

Основни налази из завршних рачуна за период 2002-2018 и Оцена Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2018. годину

12. децембар 2019. године

Након три године необјављивања и седамнаест година неусвајања завршних рачуна у Народној скупштини, ови важни закони за период 2002-2018. године ушли су у скупштинску процедуру. Тиме је учињен значајан корак ка унапређењу система за управљање јавним финансијама, јер једино завршни рачуни дају коначне и довољно свеобухватне информације о ... детаљније

Анализа пословања и препоруке за реформу и повећање инвестиција ЕПС-а

19. новембар 2019. године

ЕПС већ дужи низ година не послује успешно и сада се налази на прекретници – за одрживост самог предузећа и енергетску стабилност земље у наредном периоду неопходан је снажан заокрет у пословању и хитно покретање новог, великог инвестиционог циклуса. Домаћа тражња за електричном енергијом већ је сустигла ЕПС-ове производне могућности, а очекује се да ће их знатно премашити у следећих ... детаљније

Оцена Предлога закона о буџету за 2020. годину и Ревидиране Фискалне стратегије за 2020-2022.

19. новембар 2019. године

Оцењујемо да је предложени буџет за 2020. годину, у задатим оквирима, релативно добро планиран. Највећа економска грешка која се односи на планирану буџетску политику у 2020. направљена је пре израде буџета за следећу годину – ребалансом буџета за 2019. Тим ребалансом дефинисано је прекомерно повећање плата у општој држави ... детаљније

Стратешке препоруке за буџет и фискалну политику у 2020. години

3. октобар 2019. године

У буџету за 2020. годину појавиће се фискални простор за нове економске политике од готово 400 млн евра, што јесу значајна средства али су ипак недовољна да одговоре на све објективне потребе земље. Анализа највећих слабости домаће економије показује да је најбоље да се ова ограничена средства употребе за подстицај недовољном привредном расту смањењем пореза привреди, као и у изградњу ... детаљније

Оцена Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2019. годину

1. октобар 2019. године

Ребалансом буџета предвиђено је да се до краја године потроши сав вишак средстава који би се током 2019. године остварио у републичком буџету, који је остварен захваљујући бољој наплати јавних прихода од очекиване. Повећањем јавних расхода за око 50 млрд динара, уместо малог суфицита буџет ће завршити у дефициту од 0,5% БДП-а – што је првобитно и било планирано ... детаљније

Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: од недовршене реформе до одрживог система

4. јул 2019. године

Уређен систем зарада и запослености у јавном сектору један је од темеља функционалне државе, а у Србији тај систем не постоји. Успостављање правичног система плата и запослености јесте велики стручни и политички изазов, али је највећи број европских земаља био у стању да на њега успешно одговори. У Србији се ове реформе ... детаљније

Мишљење на нацрт Фискалне стратегије за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину

4. јул 2019. године

Квантитативни циљеви постављени у нацрту Фискалне стратегије су добро одабрани и оствариви. Низак средњорочни фискални дефицит од 0,5% БДП-а одговарајући је за Србију, јер води ка даљем смањењу учешћа јавног дуга у БДП-у, што осигурава макроекономску стабилност. Међутим, за потпуно оздрављење јавних финансија Србије и одрживо убрзање привредног раста потребно ... детаљније

 Информатор о раду  Јавне набавке  Јавни конкурси
 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози  Информацијe од јавног значаја  Заштита података о личности