Насловна страна

Актуелно

Две деценије Закона о порезу на доходак грађана: могућности и потребе за системском реформом

1. јул 2021.

Две деценије стар Закон о опорезивању дохотка грађана одступа од европских стандарда јер неједнако опорезује сродне категорије прихода, прописује скромне олакшице за раднике са ниским и/или нередовним примањима и потпуно изоставља пореске кредите за издржаване чланове породице. Створени су технички услови за пореску реформу којом би сви облици прихода од рада (зараде, привремени и повремени ... детаљније

This is an example of a HTML caption with a link.

Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину

4. јун 2021.

Фискална стратегија предвиђа начелно добре циљеве фискалне политике у средњем року. Након снажног повећања фискалног дефицита током трајања здравствене кризе у 2020. и 2021. години – нацртом Фискалне стратегије предвиђено је постепено уравнотежење јавних финансија у средњем року. Планирано је да се фискални дефицит с око 7% БДП-а ... детаљније

Фискална и економска анализа неселективних новчаних исплата грађанима

5. мај 2021.

Неселективна подела средстава свим пунолетним грађанима (или свим пензионерима) лоша је мера економске политике коју би требало трајно напустити. Слично као у 2020. кад је свим пунолетним грађанима била пружена могућност да добију 100 евра једнократне помоћи из буџета, недавно усвојеним ребалансом предвиђа се и у 2021. неселективна исплата од 60 евра свим пунолетним грађанима (у две једнаке рате у мају и ... детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. годину

20. април 2021.

Предложеним ребалансом планира се заокрет у фискалној политици – кроз веома снажно повећање буџетског дефицита уз последичан раст јавног дуга. Након рекордно великог дефицита државе у кризној 2020. години од 8,1% БДП-а (око 3,7 млрд евра), буџетом за 2021. било је планирано да се јавне финансије Србије уведу у нешто мирније воде. Због тога је првобитни буџет за 2021. предвиђао да се фискални дефицит смањи на 3% ... детаљније

Антикризне мере у 2021. години: Одговорним приступом спречити претерано задуживање државе

2. фебруар 2021.

Буџет Србије у 2021. је у дефициту и без новог пакета антикризних мера који се сада најављује. Стога се нова исплата државне помоћи привреди и становништву (која није предвиђена важећим буџетом) може финансирати само додатним повећањем фискалног дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години – преко износа од око 1,5 млрд евра колико је већ ... детаљније

Мишљење на Фискалну стратегију за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину

28. децембар 2020.

Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023. предвиђа постепено враћање у равнотежу јавних финансија. Планирано је да се фискални дефицит са 8,9% БДП-а из 2020. смањи за три године на 1% БДП-а уз смањење јавног дуга са скоро 60% БДП-а на 56% БДП-а. Стратегијом се планира и велико побољшање структуре буџета тако што ... детаљније

Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике за 2019. годину

28. децембар 2020.

Предложени завршни рачун за 2019. практично је потврдио претходне информације о фискалном резултату Републике из месечних извештаја Министарства финансија. Према Предлогу завршног рачуна буџета Републике за 2019. годину, Србија је претходну годину завршила са суфицитом у републичком буџету од 13,4 млрд динара, што је готово идентично ... детаљније

Оцена Предлога закона о буџету за 2021. годину

1. децембар 2020.

Предлогом буџета за 2021. предвиђен је дефицит Републике од 178,5 млрд динара (3% БДП-а) и незнатно већи дефицит на нивоу опште државе од око 180,3 млрд динара. Овај план, међутим, почива на оптимистичној претпоставци да ће раст БДП-а у 2021. бити високих 6% која лако може да се не оствари. У случају нижег привредног раста јавни приходи се не би реализовали по плану, па би дефицит могао бити осетно већи од 3% ... детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години

09. новембар 2020.

Ребалансом је предвиђен рекордно висок дефицит републичког буџета од 483 млрд динара (8,8% БДП-а) док је на нивоу опште државе планиран дефицит од 492 млрд динара (8,9% БДП-а). Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40% ... детаљније

Ефекти мере „100 евра пунолетним грађанима“ на неједнакост и сиромаштво (коментар студије Међународне организације рада и Европске банке за обнову и развој)

05. октобар 2020.

Студија Међународне организације рада (МОР) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) погрешно закључује да је програм исплате 100 евра пунолетним грађанима имао „задивљујуће снажнe ефектe на смањење неједнакости и сиромаштва“ у Србији. Погрешан закључак студије МОР-а и ЕБРД-а ... детаљније

Ефекат здравствене кризе на фискална и економска кретања у 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години

20. јул 2020.

Након предузетих мера за спасавање привреде нови изазови су заустављање раста јавног дуга и исправљање нараслих неравнотежа у буџету. Здравствена криза се наставља, привреда је и даље у проблемима, а држава више нема толико расположивих ресурса за снажну интервенцију – тим пре јер се већ нерационално задужила и потрошила преко 600 млн евра за исплату 100 евра пунолетним грађанима ... детаљније

Оцена Владине уредбе о ребалансу буџета за 2020. годину

28. април 2020.

Ребаланс буџета Републике за 2020. годину усваја се мимо стриктно дефинисане процедуре у Закону о буџетском систему, уредбом Владе од 24. априла 2020. године. Постоји неколико разлога који су условили усвајање ребаланса по убрзаној процедури. Прво, ребаланс омогућава хитно додатно задуживање државе и спровођење мера за помоћ привреди током пандемије – које без ... детаљније

Оцена антикризног програма економских мера

8. април 2020.

Циљ Владиног антикризног програма економских мера јесте да помогне што већем делу приватног сектора да опстане, тј. да тренутни пад пословне активности не доведе до трајног и прекомерног гашења радних места и огромне штете за грађане, привреду, на крају последично и за саме јавне финансије. За спровођење ових мера планирано је релативно снажно задуживање државе ... детаљније

Задужење државе за ефикасно санирање економских последица кризе јесте оправдано

20. март 2020. године

Најважнији задатак буџета током пандемије изазване вирусом корона јесте да непосредно финанисира све трошкове борбе за животе и здравље грађана Србије. Уз то, буџет би морао да има важну улогу у умањењу економске штете за угрожене грађане и делове привреде који ће овом кризом бити највише погођени. Фискални савет зато подржава једнократно, привремено ... детаљније

Миграције са истока на запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра?

28. фебруар 2020. године

Растућа тражња Западне Европе за обученом радном снагом усисава највредније људске ресурсе земаља ЦИЕ и тако угрожава њихову економску перспективу. Оцењени економетријски модел показује да су емиграцијама највише погођене земље ЦИЕ које имају најлошије уређену државу: високу корупцију, низак ниво владавине права и лош квалитет јавних услуга ... детаљније

 Информатор о раду  Јавне набавке  Јавни конкурси
 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози  Информацијe од јавног значаја  Заштита података о личности