Naslovna » Izveštaji » Istraživački radovi

Istraživački radovi

Istraživački papiri, analize, prikazi i komentari predstavlјaju istraživanja članova i saradnika Fiskalnog saveta Srbije u cilјu stimulisanja akademske diskusije oko važnih pitanja iz oblasti fiskalne politike. Istrživački papiri ne predstavlјaju zvanične stavove Fiskalnog saveta Srbije.

 

2. mart 2018.

Kako dalje: Reforme javnog sektora i „zaključavanje“ uravnoteženog budžeta u Srbiji

U ovom radu analiziramo rezultate sprovedene fiskalne konsolidacije u periodu 2015-2017. kako bismo sagledavajući njena nesporna dostignuća, ali i brojne slabosti, ukazali na budući smer fiskalne politike koji bi predupredio fiskalne rizike i bio podsticajan za privredni rast. Naime, Srbija je od ogromnog fiskalnog deficita u 2014. (6,6% BDP-a, odnosno 2,2 mlrd evra) stigla u 2017. do strukturno izbalansiranog budžeta. Međutim, sprovedena fiskalna konsolidacija osim nespornih dostignuća ima i brojne slabosti (izostanak reformi, veće oslanjanje na povećanje prihoda nego na uštede). Zbog toga javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog, budžeta još uvek nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kom Srbija znatno zaostaje za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Gledajući unapred, najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina. Ali uz to, potrebno je i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent (pre svega u oblasti vladavine prava).

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

2. mart 2018.

Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se desio: O pouzdanosti Ankete o radnoj snazi u Srbiji

U ovom radu na sada već dovoljno dugačkoj seriji podataka od 2012. do 2017. ponovo ocenjujemo pouzdanost zvaničnih podataka o neuobičajeno visokom rastu zaposlenosti u Srbiji od oko 20%, do kog navodno dolazi uz nizak rast BDP-a od oko 6%. Dužina raspoložive serije podataka omogućava da se ovo pitanje razmotri sa velikom sigurnošću. Različite analize koje smo sproveli nedvosmisleno ukazuju na isti zaključak – da postoje problemi u zvaničnom statističkom praćenju kretanja zaposlenosti, odnosno da Anketa o radnoj snazi još uvek nije pouzdana. Visok rast zaposlenosti uz nizak rast proizvodnje nije u skladu sa osnovnim i nebrojeno puta dokazanim ekonomskim teorijama koje definišu vezu zaposlenosti i proizvodnje. Takva kretanja, da su stvarna, podrazumevala bi snažan, dvocifren, pad produktivnosti privrede Srbije u prethodnih pet godina, za koji (srećom) nema ekonomskih naznaka da se desio. Takođe, komparativna analiza pokazuje da se navodni fenomen visokog rasta zaposlenosti bez rasta BDP-a kao u Srbiji ne dešava ni izbliza ni u jednoj drugoj zemlji Centralne i Istočne Evrope. U svim drugim uporedivim zemljama zaposlenost od 2012. do 2017. raste (u skladu sa teorijskim očekivanjima) sporije od rasta BDP-a. Na nepouzdanost podataka iz ARS-a za Srbiju dodatno ukazuje i široka rasprostranjenost povećanja zaposlenosti po različitim poslovima i u formalnom i u neformalnom sektoru, kao i visok rast fonda časova rada – do čega ne može da dođe uz nizak rast proizvodnje. Uz sve to, snažan rast zaposlenosti koji se navodno dešava u Srbiji nije u skladu ni sa stagnacijom životnog standarda stanovnika, nije u skladu s naplaćenim doprinosima od obaveznog socijalnog osiguranja, a ne podržavaju ga ni administrativni podaci o kretanju registrovane zaposlenosti dobijeni iz nezavisnog izvora (CROSO). Nadamo se da će s ovim istraživanjem, relevantnim analizama i tačnim podacima, dvogodišnja diskusija na ovu temu da se zaokruži i da će ovo istraživanje uticati na podizanje kvaliteta podataka iz ARS-a na nivo uporedivih zemalja sa Srbijom, tj. da će ova važna Anketa u budućnosti davati pouzdane podatke o kretanjima na tržištu rada Srbije.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

6. mart 2017.

Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015-2017: Plan, ostvarenja i pokretači

I pored ohrabrujućeg napretka ekonomskih i fiskalnih kretanja u 2015. i 2016, Srbija je još uvek daleko od visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija. U ovom radu detalјnije smo analizirali pokretače privrednog oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u prethodne dve godine. U oba sličaja analiza je pokazala da uočena pobolјšanja velikim delom počivaju na kratkoročnim i neplaniranim činiocima koji se lako iscrplјuju. Na privrednu aktivnost u prethodne dve godine znatno su uticali spolјni pokretači rasta – snažan pad cena nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone. Zbog toga su praktično sve zemlјe, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast BDP-a za oko 1 p.p. veći od prognoziranog. Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su planirane uštede na javnim rashodima uglavnom izostale. Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo ukazuje da bolјi ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovolјstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povolјnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize. Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u nepovolјnijem okruženju i samim tim predstavlјaće daleko veći izazov.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

7. mart 2016.

Ekonomski oporavak, zaposlenost i fiskalna konsolidacija: pouke iz 2015. godine i izgledi za 2016. i 2017. godinu

Nedovolјan privredni rast, preveliki fiskalni deficit uz brzo rastući javni dug i visoka nezaposlenost su najveći problemi ekonomije Srbije. Nakon recesije iz 2014, privredni oporavak započeo je u 2015. godini. Međutim, rast privrede još nekoliko godina će biti nizak, jer je potrebno nekoliko godina da se otklone postojeći strukturni problemi i poraste učešće investicija u BDP-u. Fiskalni deficit smanjen je u 2015. na 3,7% BDP-a sa 6,6% BDP-a iz 2014. godine, što je odličan rezultat. Ali dalјe (neophodno) smanjivanje deficita će ići teško, jer nisu pripremlјene dovolјno dobre mere, niti sprovedene sve reforme – a uz sve to postoji rizik novih fiskalnih troškova usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća. Započeti privredni oporavak u 2015. pokazuje da je negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privredni rast u kratkom roku veoma mali. U dužem roku fiskalna konsolidacija povolјno utiče na privredni rast, jer obezbeđuje makroekonomsku stabilnost koja je jedan od preduslova za rast investicija. Snažan rast zaposlenosti u prethodne tri godine uz stagnaciju privredne aktivnosti se, po svemu sudeći, nije desio već je posledica nepouzdanosti praćenja kretanja na tržištu rada od strane RZS. Vlada u 2016. i narednim godinama ima veliku odgovornost – u fiskalnom domenu, da ne dozvoli preuranjeno popuštanje restriktivnosti, a da za povećanje privrednog rasta i, posledično, zaposlenosti uloži veće napore na unapređenju investicionog ambijenta.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

10. oktobar 2013.

Da li su fiskalni nameti na zarade u Srbiji regresivni?

Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije

Dva prioriteta ekonomske politike u Srbiji u narednom periodu biće odlučna borba protiv izuzetno visoke nezaposlenosti i sveobuhvatna reforma poreza na dohodak gradjana. Otuda postoji potreba za temelјnom analizom visine i strukture fiskalnih nameta (poreza i doprinosa) na zarade – jer je validna dijagnoza problema neophodan preduslov za usvajanje delotvorne terapije. Pozitivna ekonomska analiza je naročito važna u slučaju optimalnog fiskalnog tretmana zarada, jer se u ovom segmentu politički i ideoloških aspekti često mešaju sa ekonomskim činjenicama. Ova studija iznosi statističke podatke i ekonomske analize koje opovrgavaju tvrdnje jednog dela stručne javnosti da su fiskalni nameti na zarade u Srbiji regresivni. Fiskalne namete na zarade u periodu od 2001. do 2006. godine ocenjujemo kao proporcionalne, odnosno blago progresivne u periodu nakon 2007. godine. Postoje opravdani socio-ekonomski razlozi da se poveća progresivnost poreza na zarade u narednom periodu. Međutim, pokušaji da se progresivnost poveća putem uvođenja sintetičkog poreza na dohodak sa višestrukim poreskim stopama – izvesno bi bili kontraproduktivni. Optimalan pristup povećanju progresivnosti je zadržavanje postojećeg flat-tax sistema sa jednom poreskom stopom - uz značajno povećanje iznosa neoporezivog cenzusa i eventualno povećanje poreske stope.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

3. jul 2013.

Studija: Projekcije stanovništva Srbije od 2010. do 2060. godine

U cilјu povećanja kvaliteta i kredibiliteta dugoročnih ekonomskih i fiskalnih projekcija, Fiskalni savet Srbije je koordinirao izradu studije "Projekcije stanovništva Srbije u periodu od 2010. do 2060. godine". Studija se oslanja na najnovije podatke iz popisa stanovništva 2011. godine kako bi kvantifikovala očekivane trendove demografskog starenja i depopulacije u narednim decenijama. Projekcije iz ove studije će omogućiti da, u skladu sa zahtevima Evropske Komisije i Pakta o stabilnosti i rastu EU, dugoročne fiskalne projekcije u Srbiji uzimaju u obzir efekte starenja stanovništva na održivost javnih finansija.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

April 2013.

Bankrotstvo lokalnih samouprava i finansijska (ne)disciplina: Međunarodno iskustvo i značaj
za Srbiju

Jelena Pločić, Fiskalni savet Republike Srbije

Sjedinjene Američke Države pogađa novi talas proglašenja bankrotstva gradova. Najveća drama se trenutno odvija (april 2013. godine) u Stoktonu i Detroitu. Većina gradovu u proglašenju bankrota, prema federalnom zakonu SAD-a o bankrotstvu Chapter 9, traži zaštitu svoje imovine i sredstava od poverilaca. Međutim, ne pružaju sve države svojim gradovima ovu vrstu utočišta. Papir pored pregleda međunarodne prakse o bankrotstvu lokalnih samouprava, analizira da li uvođenje mogućnosti bankrotstva, u formi administrativnog pristupa, može obezbediti finansijsku disciplinu lokalnih samouprava u Srbiji. Osnovni nalazi papira su da glomazni ex post mehanizmi za rešavanje problema bankrotstva lokalnih samouprava, koji su prisutni u međunarodnoj praksi, kao takvi, veoma bi se teško u kratkom roku kreirali i sproveli u Srbiji. Ujedno, takvi mehanizmi i ne bi predstavlјali adekvatno rešenje za osnovni problem lokalnih samouprava Srbije: problem docnji u plaćanju.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

2013.

Unapređenje unutar-generacijske pravičnosti i održivosti penzijskog sistema Srbije

Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije

Trenutna struktura penzijskog sistema Srbije ne omogućava postojanje adekvatne finansijske veze između uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije - jer formula za obračun penzije ne uzima u obzir očekivani vremenski period tokom kojeg će osiguranik primati penzijsku nadoknadu. Otuda se kao reformski prioritet u narednom periodu nameće uvođenje tzv. sistema aktuarskih faktora koji će adekvatno smanjivati (ili povećavati) iznos penzije u skladu sa očekivanim brojem godina tokom kojeg će osiguranik primati penziju. Takođe, u narednom periodu je potrebno smanjiti ili kompletno eliminisati neopravdano veliku razliku od pet godinu kod starosne granice za penzionisanje žena i muškaraca, jer se u ovom segmentu Srbija nalazi na evropskom začelјu.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 

Juni 2012.

Poreska pravičnost PDV sistema u Srbiji

Milojko Arsić, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije

Istraživanja PDV incidence u razvijenim evropskim zemlјama pokazuju regresivnu raspodeli tokom jedne godine, ali blago progresivnu raspodelu tokom čitavog životnog veka. Mikro-simulaciona analizira bazirana na Anketi o potrošnji domaćinstava sugeriše slične zaklјučke i u slučaju Srbije. Međutim, pri analizi pravičnosti PDV sistema važno je naglasiti dve karakteristične odlike trazicionih evropskih zemalјa. Kao prvo, pokazujemo da naturalna potrošnja domaćinstava, koja je idalјe u značajnoj meri prisutna u velikom broju tranzicionih evropskih zemalјa, uklјučujući i Srbiju - značajno povećava efektivnu progresivnost PDV sistema u odnosu na razvijene evropske zemlјe. Kao drugo, siva ekonomija i utaja direktnih poreza na dohodak koji su u velikoj meri prisutni u tranzicionim evropskim državama, sugerišu da je potrošnja domaćinstava merodavniji indikator životnog standarda i ekonomske snage poreskih obveznika nego li registrovani prihodi domaćinstva. Zaklјučujemo da su verovanja o regresivnoj PDV incidenci, koja su prisutna u znatnom delu šire javnosti - preuveličana i slabo utemelјena u ekonomskoj stvarnosti tranzicionih evropskih zemalјa poput Srbije.

 Preuzmite dokument Preuzmite dokument

 Vrh strane
 Ocene i mišlјenja  Mesečni izveštaji  Istraživački radovi  Analize,stavovi i predlozi  Informacije od javnog značaja