Naslovna » O nama » Članovi Fiskalnog saveta

Članovi Fiskalnog saveta

Pavle Petrović, Predsednik Fiskalnog saveta

 Pavle  Petrović

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde predaje ekonometriju i makroekonomiju. Oblast interesesovanja profesora Petrovića su kvantitativna istraživanja u makroekonomiji i makroekonomske politike: fiskalna i monetarna. Objavlјuje u vodećim svetskim časopisima: Journal of Money Credit and Banking, Journal of Development Economics, Journal of Comparative Economics, Journal of Macroeconomics... i recenzent je za većinu od njih. Bio je gostujući istraživač na univerzitetima Harvard, Princeton, Cornell. Bio je urednik Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji (2007 - 2011), gde se redovno analizira fiskalna politika i reforme u Srbiji. Bio je direktor i ko-osnivač CES Mecona-a (1992-1999) i intenzivno je sarađivao sa guvernerom Avramovićem (1995-96), uklјučujući studije o fiskalnoj održivosti i reformama. Na poziv g. Avramovića (ispred Saveza za promene), tokom 2000. vodi projekat o ekonomskoj stabilizaciji i neophodnim reformama u Srbiji, gde fiskalna reforma zauzima značajno mesto. Tokom 2001-2002. bio je pomoćnik ministra za finansije Vlade republike Srbije, zadužen za makroekonomsku i fiskalnu politiku, a 2003. godine bio je predsednik Saveta NBS.

Nikola Altiparmakov, Član Fiskalnog saveta

 Nikola  Altiparmakov

Nikola Altiparmakov je makroekonomista sa specijalizacijom u oblasti javnih finansija. Studirao je na vodećim međunarodnim univerzitetima, uklјučujući Kalifornijski Univerzitet Berkli u Sjedinjenim Državama i Toronto Univerzitet u Kanadi. Diplomirao je matematiku i ekonomiju kao student generacije, dok je magistrirao ekonomiju sa specijalizacijom u oblasti makroekonomije. Radi u oblasti javnih finansija u Srbiji od 2003. godine. Karijeru je započeo kao analitičar za javni dug u Trezoru Srbije, da bi zatim preuzeo poziciju makroekonomskog analitičara pri makro-fiskalnom odelјenju Ministarstva finansija. U periodu od 2005. do 2007. godine radio je kao ekonomski savetnik u Poreskoj upravi Srbije, gde je pratio proces uvođenja poreza na dodatu vrednost i istraživao mogućnosti reforme poreza na dohodak građana. Sledeće dve godine provodi radeći kao konsultant na projektu penzijske reforme, istražujući mogućnosti za uspostavlјanje fiskalno održivog i socijalno prihvatlјivog penzijskog sistema u Srbiji. Od 2008. godine radi kao fiskalni savetnik na projektu ekonomskog razvoja Srbije, izučavajući dugoročnu održivost javnih finansija u Srbiji. Objavio je veći broj akademskih i stručnih radova iz oblasti javnih finansija u domaćim i međunarodnim stručnim časopisima.

Vladimir Vučković, Član Fiskalnog saveta

 Vladimir  Vučković

Vanredni profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta u Beogradu, gde predaje na grupi predmeta iz oblasti finansija i međunarodne ekonomije. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je više od 70 radova u naučnim i stručnim časopisima i koautor jednog udžbenika, u kojima se bavio i stabilizacionim i razvojnim izazovima Srbije. Na stručnom usavršavanju boravio je 1998. godine na Rhode Island University, SAD. Bio je član redakcije časopisa Mesečne analize i prognoze, Kvartalni monitor i Makroekonomske analize i trendovi i konjunkturni barometar (izdanje Ekonomskog instituta iz Beograda). Od januara 2011. godine obavlјa funkciju glavnog i odgovornog urednika časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Vanredni je član Naučnog društva ekonomista. Učestovao je u izradi brojnih projekata i istraživanja, podržanih od strane Savezne vlade, Vlade Republike Srbije, republičkih ministarstava, Narodne banke, Evropske agencije za rekonstrukciju i drugih domaćih i međunarodnih organizacija. Bio je ekonomski savetnik u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja, projektu EU pod upravom Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji.

 Vrh strane
 Ocene i mišlјenja  Mesečni izveštaji  Istraživački radovi  Analize,stavovi i predlozi  Informacije od javnog značaja