Naslovna » Izveštaji » Ocene i mišlјenja

Ocene i mišlјenja

28. novembar 2018.

Ocena Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu

Budžetom za 2019. planirano je da deficit Republike iznosi 23 mlrd dinara, što ujedno predstavlja i najveći deo deficita opšte države koji je planiran na nivou od 29 mlrd dinara (0,5% BDP-a). Predviđeni nizak fiskalni deficit odgovarajući je za Srbiju budući da osigurava postignutu makroekonomsku stabilnost (nisku inflaciju, stabilan kurs dinara i drugo) i u narednoj godini će da dovede do daljeg smanjivanja visokog učešća javnog duga u odnosu na BDP. Druga dobra karakteristika predloženog budžeta je u tome što je on kredibilan, tj. prihodi i rashodi Republike u načelu su realistično planirani i nema izraženog rizika da deficit bude veći od planiranog (što je do pre nekoliko godina bio čest slučaj). Problem s predloženim budžetom za 2019. je to što u njemu nedostaju dalja važna poboljšanja javnih finansija: 1) ne predviđa se dovoljno povećanje izdvajanja za izgradnju infrastrukture (putevi, železnica, zaštita životne sredine); 2) odustalo se od reforme sistema zarada i zaposlenosti u opštoj državi, pa je povećanje plata u različitim sektorima države ponovo određeno paušalno uz štetno produženje zabrane zapošljavanja; i 3) nema poboljšanja u budžetskom procesu i krši se budžetski kalendar prilikom pripreme budžeta.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

9. oktobar 2018.

Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i strateške preporuke za budžet 2019. godine

Budžet za 2019. godinu bi trebalo da sistemski uredi javne finansije, poboljša njihovu strukturu i pruži podršku dinamičnijem privrednom rastu. Naime, zahvaljujući merama Vlade i nekim povoljnim spoljnim okolnostima fiskalna konsolidacija je tokom prethodne četiri godine uspešno okončana - od fiskalnog deficita koji je u 2014. iznosio 2,2 mlrd evra došlo se do suficita u 2017. i 2018, a javni dug je smanjen sa preko 70% na ispod 60% BDP-a. Sada, kada je kriza izbegnuta, fiskalna politika u 2019. i narednim godinama mora da odgovori na dva velika i povezana izazova koja su preostala: 1) strukturnu neuređenost javnih finansija i 2) nizak privredni rast. Fiskalni savet je u ovom izveštaju detaljno analizirao trenutne ekonomske i fiskalne trendove, kao i najveće strukturne probleme javnih finansija Srbije. Na osnovu ovih analiza dajemo preporuke Vladi kako da u 2019. i narednim godinama odgovori na pomenute izazove i poboljša fiskalnu politiku.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

20. septembar 2018.

Ocena Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Fiskalni savet negativno ocenjuje predložene zakonske izmene kojima se, pored ukidanja zakona o privremenom smanjenju penzija, ukida i formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciona mogućnost da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju. Predlog da se ukine formula za usklađivanje penzija bi ugrozila predvidljivost koja karakteriše evropske penzijske sisteme, čime bi se penzijski sistem Srbije degradirao na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka. Takođe, predlog da se uvede diskreciona mogućnost Vladi da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju nije u skladu sa principima penzijskog osiguranja i krši principe odgovorne socijalne politike. Otuda predlažemo da se zakonske izmene povuku kako ne bi došlo do ugrožavanja jednog od ključnih ekonomskih i društvenih sistema u Republici Srbiji.

Preuzmite dokument

 

15. decembar 2017.

Mišlјenje na Fiskalnu strategiju za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu

Fiskalnom strategijom planira se nizak fiskalni deficit od 0,5% BDP-a u srednjem, ali i dugom roku i posledično postepeno smanjenje javnog duga – što je dobro. Međutim, Fiskalna strategija i pored toga nije dovolјno dobar plan za vođenje javnih finansija u srednjem roku jer: 1) nije prikazan konkretan plan Vlade za izlazak iz privremenih, „kriznih“, mera fiskalne konsolidacije, poput privremenog umanjenja natprosečnih penzija; 2) ne planira se osetnije pobolјšanje strukture javnih prihoda i rashoda u srednjem roku; 3) ne predviđaju se dovolјno čvrste i dobre strukturne reforme, pre svega, državnih i javnih preduzeća; 4) nisu prepoznati ni veliki problemi javnih finansija na lokalnom nivou vlasti.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

8. decembar 2017.

Ocena Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu

Budžetom za 2018. planirano je da deficit Republike iznosi 28 mlrd dinara i to ujedno predstavlјa i najveći deo deficita opšte države koji je planiran na nivou od 32 mlrd dinara. Ocene Fiskalnog saveta koje se odnose na najšire karakteristike budžeta uglavnom su povolјne. Prvo, odabran je dobar fiskalni cilј (veličina deficita). budući da u 2018. omogućava smanjenje učešće još uvek previsokog javnog duga u BDP-u za preko 2 p.p. – sa oko 65% BDP-a na oko 63% BDP-a. Drugo, predloženi budžet je kredibilan, odnosno projekcije prihoda i rashoda su realistične, a moguće je da budžetski deficit u 2018. bude čak i nešto manji od plana. Treće, struktura budžeta menja se načelno u dobrom pravcu – relativno snažno se povećavaju izdvajanja za javne investicije, smanjuje se poresko opterećenje privrede (porez na zarade), rast ukupnih izdvajanja za penzije dobro se usklađuje sa rastom ekonomske snage zemlјe, a izdvajanja za zaposlene u državi nisu se otrgla kontroli, mada bi ekonomski bilo daleko bolјe da je rast ovih izdataka u 2018. bio planiran skromnije. Međutim, predloženi budžet ima i neke slabosti, od kojih je najveća to što zadržava privremene mere fiskalne konsolidacije – umanjenje iznadprosečnih penzija i zabranu zapošlјavanja. Pored toga, ističemo da će budžet Republike imati negativne posledice na lokalne javne finansije, a loše je i to što nagoveštava odustajanje od sprovođenja nekih veoma važnih strukturnih reformi.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

29. septembar 2017.

Fiskalna kretanja u 2017. godini i preporuke za 2018. godinu

U 2017. godini dostignuti su najvažniji kvantitativni ciljevi fiskalne konsolidacije. Prvi put još od 2005. ostvariće se fiskalni suficit, a javni dug će, nakon deset godina, ponovo imati osetan pad. Ovo uravnoteženje fiskalnih tokova otklonilo je neposrednu opasnost izbijanja krize javnog duga i doprinelo makroekonomskoj stabilizaciji – niskoj inflaciji i umerenom spoljnom deficitu. Međutim, reformski ciljevi fiskalne konsolidacije nisu ni izbliza ostvareni. Ti ciljevi odnose se, pre svega, na poslovanje javnih i državnih preduzeća, kao i na uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, reformu zdravstva i prosvete, unapređenje privrednog ambijenta (vladavina prava, efikasnost administracije i drugo). Nereformisani javni sektor još uvek je ogroman fiskalni rizik, a najsvežije upozorenje na to je veliki budžetski trošak izgubljenih sudskih sporova usled neodgovornog poslovanja državnih preduzeća u restrukturiranju. Takođe, struktura budžeta i dalje je veoma loša – Srbija je negativni rekorder u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) po niskim izdvajanjima za javne investicije, pa je kvalitet domaće infrastrukture izuzetno loš. Nereformisani javni sektor i niske javne investicije su među glavnim razlozima zbog kojih Srbija sistematski zaostaje po privrednom rastu u odnosu na druge zemlje CIE. Samo u prethodne tri i po godine rast BDP-a Srbije zaostao je za drugim zemljama regiona za oko 10 p.p. (kumulativno). Povoljna tekuća fiskalna kretanja u 2017, međutim, stvaraju uslove da se to promeni otpočinjanjem trajnog uređenja javnih finansija Srbije, što je retka prilika koju ne bi trebalo propustiti.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

9. decembar2016.

Ocene Predloga zakona o budžetu za 2017. i Fiskalne strategije za period 2017-2019

Budžet Republike za 2017. donosi pobolјšanja javnim finansijama Srbije: relativno nizak deficit od 69 mlrd dinara (1,6% BDP-a) dovešće do blagog umanjenja javnog duga, plan budžetskih prihoda i rashoda je uglavnom kredibilan, a sadrži i rashode za velike infrastrukturne projekte koji su do sad formalno bili van budžeta. Međutim, i pored ovih pobolјšanja javne finansije još uvek nisu u dobrom stanju. Javni dug od 73-74% BDP-a izuzetno je visok i opasan; neuspešna javna i državna preduzeća predstavlјaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik; a postoje i brojni drugi strukturni problemi javnih finansija koji se ogledaju u prevelikim tekućim rashodima i malim javnim investicijama, nepotpunoj transparentnosti budžeta, učestalom preuzimanju neplaniranih rashoda, neodrživoj poziciji velikog broja lokalnih samouprava i dr. Iako srednjoročni plan Vlade predočen u Fiskalnoj strategiji u načelu predviđa dodatno umanjenje deficita (na 1% BDP-a u 2019), nedostaju sve neophodne reformske mere koje bi osigurale ostvarenje postavlјenih cilјeva u srednjem i dugom roku. Nisu predviđeni gotovo izvesni novi budžetski troškovi za nereformisani javni sektor (pre svega državnih preduzeća), ne planira se izlazna strategija za privremene mere štednje (umanjenje plata i penzija), niti je predstavlјen kredibilan plan za sprovođenje neophodnih reformi.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

22. avgust 2016.

Ocena izmena zakona o lokalnoj samoupravi

Fiskalni savet pozitivno ocenjuje što će predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave vratiti 4,8 mlrd dinara sa lokalnog na centralni nivo vlasti i na taj način u najvećoj meri otkloniti vertikalnu fiskalnu neravnotežu koja je nastala izmenama Zakona 2011. godine. Negativno ocenjujemo što predložene izmene ne rešavaju izražene horizontalne neravnoteže između pojedinačnih lokalnih samouprava oličene u neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu Republičkih transfera ka lokalnim budžetima.

Preuzmite dokument

 

20. jun 2016.

Fiskalna kretanja u 2016. godini, konsolidacija i reforme 2016-2020

Fiskalna kretanja u prethodnih godinu i po, od kada traje fiskalna konsolidacija, ocenjujemo kao zadovolјavajuća, jer je deficit države trajno smanjen za preko milijardu evra (preko 3 p.p. BDP-a). Takođe, privredna aktivnost je u 2015. započela oporavak, koji tokom 2016. postepeno se ubrzava – što dodatno pobolјšava zdravlјe javnih finansija. Međutim, javne finansije Srbije daleko su od dobrog stanja i put do njihovog potpunog ozdravlјenja biće veoma dug. Najveći fiskalni problem Srbije je previsoki javni dug, koji će na kraju 2016. godine iznositi oko 26 mlrd evra (gotovo 78% BDP-a). Za trajno ozdravlјenje javnih finansija, javni dug bi morao da se spusti znatno ispod 60% BDP-a. Da bi se to postiglo, Fiskalni savet predlaže da osnovni srednjoročni cilј Vlade bude obaranje fiskalnog deficita na nivo od 0,5% BDP-a do 2019. godine. Međutim, da bi ovaj cilј bio dostižan neophodno je znatno ubrzati i dovršiti započete strukturne reforme – reforme javnih i završetak privatizacije državnih preduzeća, kao i stvaranje moćne Poreske uprave. Štaviše, ocenjujemo da je odlučno rešavanje problema/sudbine državnih preduzeća prioritetan zadatak nove Vlade u narednih šest meseci do godinu dana, jer bi njihovo loše poslovanje moglo da uruši javne finansije i potpuno poništi dobre rezultate fiskalne konsolidacije u prethodnih godinu i po.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

2. mart 2016.

Ocena Fiskalne strategije za 2016. godinu i problemi u sprovođenju strukturnih reformi

Da bi predupredila izbijanje krize javnog duga, Vlada je pred sobom imala tri glavna zadatka: 1) umanjenje ogromnog fiskalnog deficita, 2) reformisanje neuspešnih javnih preduzeća i 3) rešavanje sudbine preduzeća u privatizaciji. Sumirajući ostvareno do ovog trenutka ocenjujemo da je uspeh bio, u najbolјem slučaju, polovičan. Najdalјe se odmaklo u umanjenju fiskalnog deficita i to pre svega zahvalјujući neophodnom i neizbežnom smanjenju penzija i plata u javnom sektoru. Deficit više nije ogroman, smanjen je sa 6,6% BDP-a iz 2014. na 3,7% BDP-a u 2015, ali je još uvek neodrživ jer ne zaustavlјa rastući javni dug i nije moguće da se značajno umanji bez novih teških i nepopularnih mera. Na prvi pogled rešavanje sudbine preduzeća u privatizaciji deluje impresivno – posmatrano po broju preduzeća, status većine je tokom 2015. rešen. Međutim, to su uglavnom bila preduzeća sa manjim brojem zaposlenih, i oko dve trećine zaposlenih ostalo je u preduzećima s nerešenim statusom, tako da i tu najveći izazovi tek predstoje. U reformi javnih preduzeća napravlјen je najmanji pomak. Značajnije se odmaklo jedino u Železnicama, međutim i njihovo reformisanje usporeno je čim se došlo do prvih bolnih mera (otpuštanje prekobrojnih). U reformisanju preostala dva javna preduzeća koja imaju najveće probleme u poslovanju, EPS-a i Srbijagasa, nije bilo pomaka i s pravom se može postaviti pitanje da li država uopšte ima dovolјnu kontrolu nad njihovim poslovanjem. Uzimajući sve u obzir, opasnost od izbijanja krize javnog duga jeste privremeno odložena, ali ne i izbegnuta, pa će fiskalna konsolidacija i dalјe reforme javnog sektora morati da ostanu prioritet.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

21. decembar 2015.

Ocene i komentari Nacrta zakona o finansiranju lokalne samouprave

Fiskalni savet u potpunosti podržava reformski pravac u Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se otklanjaju sistemski nedostaci nastali izmenama Zakona iz juna 2011. godine. Predloženo smanjenje učešća lokalnih samouprava u porezu na zarade i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike je u skladu sa dobrom fiskalnom praksom i doprineće objektivnom i predvidivom okviru za finansiranje lokalnih samouprava.

Preuzmite dokument

 

8. decembar 2015.

Ocena Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu

Budžet za 2016. jeste u načelu izrađen u skladu s trogodišnjim planom za obuzdavanje rasta javnog duga, ali bez dovolјno čvrstih mera koje bi garantovale da će se cilјevi za ovu godinu sa sigurnošću ostvariti. Prvobitni plan za 2016. i 2017. godinu podrazumevao je da se neophodne uštede u ovim godinama prvenstveno ostvare po osnovu dve relativno snažne mere: 1) zamrzavanja plata i penzija i 2) smanjenja broja zaposlenih u opštoj državi. Međutim, od prve mere delimično se odustalo već u 2016. Godini (odmrzavanjem penzija i plata u najvećem delu javnog sektora), dok je druga mera od početka postavlјena preterano ambiciozno i neće dati sve planirane uštede. Zbog toga se u budžetu za 2016. pribeglo nekim drugim, ad hoc, merama koje nisu optimalne i/ili nisu dovolјno dobro pripremlјene – poput povećanja akciza na naftne derivate i umanjenja subvencija za polјoprivedu. Uz sve to, mogućnost neplaniranih fiskalnih troškova javnih i državnih preduzeća još uvek postoji, kao i troškova drugih, potencijalno opasnih, problema koji nisu stavlјeni pod punu kontrolu i kojima država još uvek ne ide u susret. Fiskalni savet stoga ocenjuje da budžetski plan za 2016. godinu formalno zadovolјava zahteve za trajno fiskalno prilagođavanje u toj godini, ali da postoje velike neizvesnosti da li će se takav plan zaista ostvariti i da li će se tokom godine pojaviti neki vanredni trošak koji je budžet verovatno mogao već sada da predvidi, ako ne i da ih predupredi.  

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

17. jun 2015.

Fiskalna konsolidacija u 2015. i osnovni reformski izazovi

Prvi korak fiskalne konsolidacije koji počiva na smanjenju plata i penzija doveo je do planiranog umanjenja deficita države u 2015. godini. Uz to, došlo je do jačanja poreske discipline, pa će javni prihodi i deficit u 2015. biti nešto bolјi od plana. Međutim, klјučni problemi javnih finansija koji se odnose na javna i državna preduzeća, javnu upravu (zdravstvo, prosveta, lokalna samouprava i dr.) još uvek nisu stavlјeni pod kontrolu. Zato ovaj izveštaj Fiskalnog saveta, pored analize tekućih fiskalnih kretanja, obuhvata i analizu sprovođenja klјučnih reformi javnog sektora.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

11. februar 2015.

Mišlјenje na nacrt fiskalne strategije za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu

Program predstavlјen u Fiskalnoj strategiji može da dovede do ozdravlјenja javnih finansija. Stabilizacija javnog duga međutim nije moguća pre 2018. godine i to samo uz donošenje mera kojima bi se obezbedile dodatne uštede od 1 p.p. BDP-a u toj godini. Klјučne mere fiskalne konsolidacije su rizične – reforma javnih i državnih preduzeća i racionalizacija zaposlenosti u javnom sektoru još uvek nedovolјno dobro pripremlјene.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

POGLEDAJTE ARHIVU

Ocene i mišlјenja iz 2014. godine

Ocene i mišlјenja iz 2013. godine

Ocene i mišlјenja iz 2012. godine

Ocene i mišlјenja iz 2011. godine

 Vrh strane
 Ocene i mišlјenja  Mesečni izveštaji  Istraživački radovi  Analize,stavovi i predlozi  Informacije od javnog značaja