Naslovna » Izveštaji » Analize, stavovi i predlozi

Analize, stavovi i predlozi

5. maj 2021.

Fiskalna i ekonomska analiza neselektivnih novčanih isplata građanima

Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima (ili svim penzionerima) loša je mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti. Slično kao u 2020. kad je svim punoletnim građanima bila pružena mogućnost da dobiju 100 evra jednokratne pomoći iz budžeta, nedavno usvojenim rebalansom predviđa se i u 2021. neselektivna isplata od 60 evra svim punoletnim građanima (u dve jednake rate u maju i novembru) i još dodatnih 50 evra za sve penzionere (u septembru). Svrha ovih mera u 2020. i 2021. je (po obrazloženju Vlade) fiskalni podsticaj povećanju domaće tražnje. Međutim, ovakve mere su neefikasne i veoma skupe – isplata 100 evra koštala je u 2020. godini 72 mlrd dinara (610 mln evra), a mere iz 2021. koštaće preko 50 mlrd dinara (440 mln evra). Pri tom, budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za njihovo sprovođenje pa se ovi rashodi finansiraju zaduživanjem države. Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra. Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruju podaci da izgradnja čitavog Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 mln evra, a da je izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštalo oko 50 mln evra. Stoga je opravdano pitanje da li su tolika sredstva mogla da se ulože korisnije, tj. da trajno poboljšaju kvalitet života u Srbiji umesto što se dele svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima ovakva pomoć objektivno nije potrebna. Na kraju, ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, a u budžet se vraća svega oko 10% isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.

Preuzmite dokument

 

2. februar 2021.

Antikrizne mere u 2021. godini: Odgovornim pristupom sprečiti preterano zaduživanje države

Budžet Srbije u 2021. je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje. Stoga se nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu (koja nije predviđena važećim budžetom) može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini – preko iznosa od oko 1,5 mlrd evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom. To znači da će učešće javnog duga u BDP-u tokom 2021. nastaviti da raste (na preko 60% BDP-a) umesto da se zakoči – i taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom u narednim godinama. Zbog svega toga racionalno je da se trošak novih mera ograniči, tj. da se antikrizne mere Vlade u 2021. usmere samo na preduzeća i stanovništvo koji trpe najveće negativne posledice ekonomske krize i kojima je pomoć zaista potrebna. Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima.

Preuzmite dokument

 

5. oktobar 2020.

Efekti mere „100 evra punoletnim građanima“ na nejednakost i siromaštvo (komentar studije Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj)

Studija Međunarodne organizacije rada (MOR) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pogrešno zaključuje da je program isplate 100 evra punoletnim građanima imao „zadivljujuće snažne efekte na smanjenje nejednakosti i siromaštva“ u Srbiji. Pogrešan zaključak studije MOR-a i EBRD-a posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama. Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva.

Preuzmite dokument

 

20. jul 2020.

Efekat zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u 2020. i preporuke za fiskalnu politiku u 2021. godini

Nakon preduzetih mera za spasavanje privrede novi izazovi su zaustavljanje rasta javnog duga i ispravljanje naraslih neravnoteža u budžetu. Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila preko 600 mln evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima. U takvim okolnostima trenutno očekujemo da bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko 3%. Ekonomske posledice zdravstvene krize, međutim, nisu ograničene samo na privrednu aktivnost već su i svi najvažniji fiskalni indikatori potpuno izbačeni iz ravnoteže. Deficit države u 2020. biće rekordanih 7% BDP-a, javni dug na kraju godine nešto preko 60% BDP-a, a snažno rastu i unutrašnje neravnoteže budžeta. Ovo poslednje posledica je pre svega neumereno velikog povećanja plata u javnom sektoru od skoro 10% s kojim se ušlo u 2020. godinu (toliki rast plata bio bi preveliki i da je privreda ostvarila planirani rast od 4%). Potrebno je, dakle, da se fiskalna politika prilagodi na nove okolnosti i u tom izmenjenom okviru pruži najbolju moguću podršku privredi. To konkretno znači: 1) smanjenje deficita u 2021. na oko 2% BDP-a da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost; 2) povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i 3) kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini (opravdano bi bilo potpuno zamrzavanje zarada). Uz to, ova kriza nam je dala dodatni povod za analizu i nekih ranije uočenih grešaka fiskalne politike – poput dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u zdravstvo – koje bi takođe trebalo u budućnosti ispraviti.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

 

20. mart 2020.

Zaduženje države za efikasno saniranje ekonomskih posledica krize jeste opravdano

Najvažniji zadatak budžeta tokom pandemije izazvane virusom korona jeste da neposredno finanisira sve troškove borbe za živote i zdravlje građana Srbije. Uz to, budžet bi morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede koji će ovom krizom biti najviše pogođeni. Fiskalni savet zato podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga (dok traje kriza) čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno.

Preuzmite dokument

 

19. novembar 2019.

Analiza poslovanja i preporuke za reformu i povećanje investicija EPS-a

EPS već duži niz godina ne posluje uspešno i sada se nalazi na prekretnici – za održivost samog preduzeća i energetsku stabilnost zemlje u narednom periodu neophodan je snažan zaokret u poslovanju i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa. Domaća tražnja za električnom energijom već je sustigla EPS-ove proizvodne mogućnosti, a očekuje se da će ih znatno premašiti u sledećih 5-10 godina. Kako bi zadovoljio rastuće potrebe za ovim energentom, ali i obezbedio čvrsto poštovanje zahteva za zaštitu životne sredine do 2027. godine, EPS-u su potrebne ogromne investicije od 5,6 mlrd evra. Međutim, profiti koje je ovo preduzeće ostvarivalo u poslednjih nekoliko godina ni izbliza nisu dovoljni za neophodno povećanje kapitalnih rashoda na oko 600 mln evra godišnje. Otuda je ovo kritični trenutak da se EPS suštinski reformiše i napokon otklone ključne prepreke koje onemogućavaju njegovo uspešno poslovanje – previsoki troškovi radne snage usled viška zaposlenih i darežljivog sistema zarada, niska cena električne energije, veliki tehnički gubici na mreži i krađe, problemi u naplati i dr. U suprotnom, moglo bi se veoma lako dogoditi da EPS u srednjem roku postane i ozbiljan rizik za javne finansije Srbije.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

 

3. oktobar 2019.

Strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini

U budžetu za 2020. godinu pojaviće se fiskalni prostor za nove ekonomske politike od gotovo 400 mln evra, što jesu značajna sredstva ali su ipak nedovoljna da odgovore na sve objektivne potrebe zemlje. Analiza najvećih slabosti domaće ekonomije pokazuje da je najbolje da se ova ograničena sredstva upotrebe za podsticaj nedovoljnom privrednom rastu smanjenjem poreza privredi, kao i u izgradnju osnovne infrastruktura čije loše stanje koči privredni rast, ali i negativno utiče na kvalitet života građana. Tu se naročito izdvaja katastrofalno stanje u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture (vodovodi, kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda, deponije za odlaganje otpada i drugo) – što ne samo da umanjuje kvalitet života već ugrožava i zdravlje stanovnika Srbije. Vlada je, međutim, već predloženim rebalansom budžeta za 2019, preuranjeno definisala jednu od najvažnijih ekonomskih politika u 2020. i tako potrošila trećinu slobodnog fiskalnog prostora – time što je predložila prekomerno povećanje zarada u opštoj državi od preko 9,5% u proseku (umesto povećanja od 5-5,5% koliko bi bilo ekonomski opravdano).

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

4. jul 2019.

Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: od nedovršene reforme do održivog sistema

Uređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru jedan je od temelja funkcionalne države, a u Srbiji taj sistem ne postoji. Uspostavljanje pravičnog sistema plata i zaposlenosti jeste veliki stručni i politički izazov, ali je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na njega uspešno odgovori. U Srbiji se ove reforme najavljuju od 2014. godine, ali su određene mere koje je Vlada sprovodila dodatno pogoršale lošu zatečenu situaciju. Najnovije odlaganje uvođenja platnih razreda (za sredinu 2020. godine) napraviće dodatnu štetu, a možda i nagoveštava da Vlada od ove reforme postepeno odustaje. Još veća opasnost od odustajanja od ove reforme bilo bi usvajanje lošeg sistema, koji bi „zacementirao“ postojeće neuređeno stanje. Zato u ovom izveštaju još jednom dajemo konstruktivne predloge kako da platni razredi u Srbiji ipak budu dobar reformski korak – iako dosadašnji reformski procesi ne odgovaraju u potpunosti standardima proisteklim iz najbolje teorije i prakse, smatramo da je u ovom trenutku bolje raditi na dogradnji sistema nego na njegovog izgradnji od temelja. Takođe, dajemo smernice za naredne reformske poteze u oblasti upravljanja brojem zaposlenih u državnom sektoru.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

 

6. februar 2019.

U potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija

2019. godina je pravo, i poslednje, vreme da se teško ostvarena finansijska konsolidacija penzijskog sistema pretoči u dugoročno sistemsko rešenje usvajanjem nove formule za usklađivanje penzija. U ovome materijalu za javnu raspravu Fiskalni savet je, na osnovu međunarodnih i domaćih iskustava, predstavio pet mogućih formula koje bi bile ekonomski održive i izdašnije od dosadašnje formule za usklađivanje penzija. Pored odabira nove formule za usklađivanje penzija potrebno je unaprediti i ojačati mehanizme fiskalnih pravila koji će obezbediti da se ukupni rashodi za penzije u budućnosti kreću u koridoru od 9,5% do 10,5% BDP.

Preuzmite dokument

 

29. novembar 2018.

Odgovor Fiskalnog saveta povodom saopštenja EPS-a

Zvanični izveštaji o poslovanju EPS-a koji se mogu naći na sajtu Agencije za privredne registre pokazuju da se prosečna plata u EPS-u povećala u 2015. i da je nastavila da se povećava u narednim godinama, iako je trebalo da bude manja za 10% (kao u drugim javnim preduzećima, prosveti, zdravstvu). Fiskalni savet je zato u izveštaju „Ocena Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu“, od 28. novembra 2018, ocenio da nije opravdano dodatno povećanje zarada u 2019. i 2020. u ovom preduzeću ukidanjem privremenog umanjenja zarada – jer neto zarade u EPS-u nisu ni bile umanjene. EPS je ove tvrdnje pokušao da ospori saopštenjem od 28. novembra, navodeći da Fiskalni savet raspolaže netačnim podacima i da iznosi paušalne ocene, iako su korišćeni podaci preuzeti iz njihovih zvaničnih izveštaja. Fiskalni savet zato poziva EPS da odgovori na samo jedno konkretno pitanje: da li su njihovi zvanični podaci o povećanju prosečnih neto zarada u 2015. i narednim godinama tačni ili nisu?

Preuzmite dokument

 

26. jun 2018.

Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet

Srbija je trenutno među ekološki najzagađenijim zemljama u Evropi – što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje prosečan životni vek, pogoršava kvalitet života i utiče na neravnomeran regionalni razvoj. Fiskalni savet ocenjuje da bi javne finansije morale odmah da se suoče sa ovim problemom, odnosno da bi budžet za 2019. trebalo da predvidi mnogo veća sredstva za investicije u zaštitu životne sredine. Za to trenutno postoji fiskalni prostor, što je retka prilika koju ne bi trebalo propustiti, tj. novac ne bi trebalo potrošiti na ekonomski neopravdane populističke mere. Povećanje izdvajanja u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta (veće javne investicije) i pozitivno bi delovala na privredni rast.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

1. jun 2018.

Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice za reformu

Srbiji je neophodna sveobuhvatna reforma sistema zarada i zaposlenosti u opštoj državi i u ovoj studiji Fiskalni savet daje osnovne smernice i preporuke za njeno sprovođenje. Uređen sistem zarada i adekvatan broj stručnih zaposlenih predstavljaju temelj fiskalne održivosti i uopšte moderne i efikasne države, što je Vlada prepoznala stavivši ove reforme visoko na listi prioriteta na početku fiskalne konsolidacije u periodu 2015-2017. godine. Međutim, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci uglavnom su izostajali. Sistem zarada u državnom sektoru i dalje je previše komplikovan, neobjektivan i često nepravičan, a struktura zaposlenih po sektorima i institucijama neodgovarajuća. Štaviše, neke od preduzetih mera Vlade u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme. Tako je višegodišnja zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala inače lošu strukturu zaposlenosti, a paušalna povećanja plata u različitim delovima javnog sektora (prosveta, zdravstvo, službe bezbednosti, administracija) dodatno su uvećala neuređenost sistema zarada. Budući da smo o problemu neodgovarajuće zaposlenosti u opštoj državi već iscrpno pisali u više prethodnih studija Fiskalnog saveta, u ovom izveštaju pre svega se bavimo unapređenjem lošeg sistema zarada u opštoj državi, što je višedecenijski problem za koji Vlada do sada nije pronalazila odgovarajuća rešenja.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

 

27. jun 2017.

Lokalne javne finansije: Problemi, rizici i preporuke

Fiskalni problemi lokalne samouprave ugrožavaju javne finansije zemlјe, ali takođe koče i privredni rast i smanjuju kvalitet života građana Srbije. Budžeti velikog broja gradova i opština su neodrživi, a poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih ustanova u nadležnosti lokala (npr. apoteka) jeste neuspešno. Zajedno sa svojim preduzećima, gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to, kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavlјačima u iznosu od preko 300 mln evra. Neplaćanje obaveza lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća širi probleme lokalne vlasti dalјe ka privredi, a naročito ka republičkim javnim preduzećima (što na kraju često pokriva država) i tako usporava privredni rast zemlјe. Dodatni kanal kojim loše vođenje lokalnih finansija koči rast BDP-a je sistematski manjak investicija – godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave je oko 250 mln evra. Ta sredstva se, umesto na potrebne investicije, odlivaju najvećim delom na pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća, koja dobijaju ogromne subvencije od oko 200 mln evra godišnje. Možda i najporazniji efekat neuređenih finansija gradova i opština je to što su usluge koje građani dobijaju od lokalnog nivoa vlasti na zabrinjavajuće niskom nivou. Srbija po pristupu ispravnoj pijaćoj vodi, tretmanu otpada, prečišćavanju otpadnih voda, procentu dece upisane u predškolske ustanove i brojnim drugim pokazatelјima, znatno zaostaje, ne samo za razvijenim zemlјama EU, već i u odnosu na uporedive zemlјe Centralne i Istočne Evrope. Zbog svega navedenog, ocenjujemo da bi Vlada Srbije morala neposrednije da se uklјuči u rešavanje najvećih problema lokalne samouprave – tj. da pripremi i sprovede kredibilan paket mera.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

19. januar 2017.

Odgovor na tvrdnje ministra Vujovića da su ocene Fiskalnog saveta paušalne

Ministar Vujović u izjavi za list Danas (18.1.2017. godine) pogrešno tumači stavove i analize Fiskalnog saveta i neosnovano zaključuje da su ocene Fiskalnog saveta paušalne. Stvarne ocene Fiskalnog saveta znatno se razlikuju od tumačenja ministra i, uz sve relevantne analize, objavljene su prilikom ocene budžeta za 2017. i Fiskalne strategije za period 2017-2019. godine. Ovi izveštaji dostupni su na sajtu Fiskalnog saveta i dostavljeni su Ministarstvu finansija.

Preuzmite dokument

 

8. septembar 2016.

Odgovor Fiskalnog saveta povodom saopštenja EPS-a

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) u saopštenju od 7. septembra 2016. godine iznosi stav da Fiskalni savet u izveštaju „Analiza tekućih fiskalnih kretanja i očekivano izvršenje budžeta u 2016. godini“ od 5. septembra 2016. godine daje paušalne ocene o kretanju zarada u tom preduzeću, kao i da su zaključci do kojih je Fiskalni savet došao u analizi poslovanja EPS-a pogrešni. Fiskalni savet čvrsto stoji iza svih svojih stavova i zaključaka iz poslednjeg izveštaja. Oni nisu proizvod paušalnih ocena već analize zvaničnih finansijskih izveštaja EPS-a za 2015. i za prethodne godine. Svi zaključci do kojih smo došli obrazloženi su detaljno u izveštaju koji je javno dostupan na sajtu Fiskalnog saveta.

Preuzmite dokument

 

10. mart 2016.

Saopštenje povodom napada NALED-a na jednog od članova Fiskalnog saveta

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a je tekstom objavlјenim u listovima Danas (08.03.2016. godine) i Politika (09.03.2016. godine) grubo napala člana Fiskalnog saveta Nikolu Altiparmakova, spuštajući diskusiju od javnog interesa (uvođenje onlajn fiskalizacije) na lični nivo. Fiskalni savet kao institucija čvrsto stoji iza stavova da onlajn fiskalizacija predstavlјa ogroman trošak za građane i da je njen uticaj na suzbijanje sive ekonomije u najmanju ruku neizvestan. Takvo mišlјenje smo izneli i u izveštaju „Ocena fiskalne strategije za 2016. godinu i problemi u sprovođenju strukturnih reformi“. NALED pokušava da diskredituje ove stavove napadima na člana Fiskalnog saveta, što je potpuno neprimereno i Fiskalni savet na takav način neće da polemiše.

Preuzmite dokument

 

7. mart 2016.

Odgovor Fiskalnog saveta Republičkom sekretarijatu za javne politike

Republički sekretarijat za javne politike (RSJP) kritikovao je rad i ocene Fiskalnog saveta u vezi sa (ne)isplativošću onlajn fiskalizacije u Srbiji. Suština je da bi, prvo, onlajn fiskalizacija koštala građane Srbije desetine miliona evra i, drugo, efekti ovakvog rešenja na suzbijanje sive ekonomije potpuno su neizvesni i najverovatnije zanemarlјivi. Dovolјne su samo ove dve činjenice da se vidi nedvosmisleno postojanje javnog interesa za ozbilјan tretman i transparentnu analizu onlajn fiskalizacije. Nažalost, RSJP nije uradio svoj posao i nije prezentovao javnosti studiju isplativosti, niti argumente da bi onlajn fiskalizacija zaista znatno smanjila sivu ekonomiju. Fiskalnom savetu preostalo je da u svom izveštaju, u kome se sagledavaju izgledi za borbu protiv sive ekonomije, iznese svoje uverenje da je onlajn fiskalizacija nepotrebno i loše rešenje.

Preuzmite dokument

 

09. jul 2015.

Fiskalna konsolidacija 2012-2014. u odnosu na 2015-2017: Ovog puta je drugačije?

Krajem 2014. godine započet je novi program fiskalne konsolidacije, koji pored budžetske štednje predviđa i sveobuhvatne strukturne reforme. Prethodni pokušaj (2012–2014) da se domaće javne finansije vrate na održivu putanju nije dao rezultate uprkos bar jednako oštrim merama štednje, pošto je sve ostvarene uštede „pojeo“ nereformisani sektor države. Iako su prvi pozitivni rezultati tekućeg programa već vidljivi u budžetu, najveći izazovi tek predstoje. Da li će ovaj put zaista biti drugačije u osnovi zavisi od uspešnosti u sprovođenju reformi tri ključna dela državnog sektora: javnih preduzeća, preduzeća u privatizaciji i državne administracije.

Preuzmite dokument

 

11. februar 2015.

Javne investicije u Srbiji: Podsticaj rasta u fiskalnoj konsolidaciji

Predstojeća fiskalna konsolidacija će se sprovoditi u nepovolјnom okruženju recesije, a povećanje javnih investicija je (retka) ekonomska politika koja može značajno da pomogne. Zbog toga se ne sme dozvoliti da Srbija i u 2015. godini snažno podbaci u izvršavanju javnih investicije kao što je to bio slučaj u 2013. i 2014. godini. Predlažemo da se nivo javnih investicija u 2015. godini poveća na oko 3,5% BDP-a umesto trenutno planiranih 3% BDP-a – čak i po cenu manjeg povećanja fiskalnog deficita. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da obezbeđena finansijska sredstva za to postoje, kao i nesporni projekti, čijom bi se realizacijom značajno povećao kvalitet infrastrukture u zemlјi i sprečio ulazak privrede Srbije u produženu recesiju.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

 

4. decembar 2014.

Budžetski proces u Republici Srbiji: Nedostaci i preporuke

Ovaj dokument analizira najvažnije nedostatke i slabosti trošenja budžetskog novca u Republici Srbiji: nedovolјnu transparentnost i knjiženje rashoda za pojedina javna preduzeća i državne banke „ispod crte“ tako da se ne vide u Zakonu o budžetu, izostavlјanje velikog broja (kvazi)fiskalnih institucija i agencija iz redovne budžetske procedure, nepostojanje adekvatnih sistema za praćenje zaposlenih, docnji, preuzetih obaveza, planiranje i pripremu budžeta, kao i izostanak kredibilnog okvira za vođenje budžetskih pregovora na tehničkom nivou. Zaklјučujemo da će unapređenje budžetskog procesa zahtevati odgovarajuću reformsku viziju u skladu sa najbolјom međunarodnom praksom i prilagođenu okolnostima u Srbiji, političku podršku za njeno sprovođenje i izgradnju snažnih kadrovskih kapaciteta, pre svega u Ministarstvu finansija.

Preuzmite dokument

 

19. septembar 2014.

Pregled uspešnih fiskalnih konsolidacija u Evropi: Mere, efekti i poruke

Analizirali smo iskustva pet evropskih zemalјa (Letonija, Estonija, Litvanija, Rumunija i Portugal) koje su u periodu nakon izbijanja svetske ekonomske krize sprovele oštre i uspešne fiskalne konsolidacije, sa posebnim osvrtom na klјučne mere koje su preduzele i njihove efekte. Zaklјučke iz opisanih međunarodnih iskustava stavili smo u kontekst već preduzetih, ali i budućih mera fiskalnog prilagođavanja u Srbiji.

Preuzmite dokument

 

15. septembar 2014.

Rebalans budžeta i fiskalno prilagođavanje: Neophodna veličina i načini smanjenja penzija i plata u javnom sektoru

U ovom dokumentu, Fiskalni savet iznosi svoje stavove, kao i proračune i analize koje stoje iza tih stavova, o tri najvažnija pitanja vezana za umanjenje penzija i plata u javnom sektoru: 1) kolike uštede na izdvajanjima za plate i penzije su neophodne; 2) na koji način se one mogu ostvariti i 3) da li će zaista da dovedu do smanjenja fiskalnog deficita, ili će manja potrošnja stanovništva da gurne privredu u duboku recesiju, smanji javne prihode i tako uštede ponište same sebe.

Preuzmite dokument

 

31. jul 2014.

Analiza preduzeća u državnom vlasništvu: Fiskalni aspekt

Državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije Srbije. Ukupni negativni efekat na javne finansije raste u prethodnih pet godina i u 2014. dostiže velika 3% BDP-a. Problemi se uočavaju već na nivou osnovnih poslovnih rezultata, sve više je ugrožena i kratkoročna finansijska pozicija (likvidnost) preduzeća, pa država interveniše, po cenu rasta deficita i javnog duga. Problemi javnih i državnih preduzeća nisu jednostavni i zahtevaju sveobuhvatne i dugotrajne promene i u preduzećima i u privrednom sistemu.

Preuzmite dokument

REZIME - Preuzmite dokument

PREZENTACIJA - Preuzmite dokument

 

9. april 2013.

Komentar Fiskalnog saveta na Uredbu o energetski zaštićenom kupcu

Fiskalni savet ocenjuje da Uredba o energetski zaštićenom kupcu, koja je doneta u cilјu ublažavanja negativnih posledica povećanja cena energenata na standard najugroženijih građana, nije najbolјe rešenje za ovaj problem – ali je možemo opravdati ukoliko je njeno važenje privremeno. U narednim godinama će najverovatnije uslediti i dodatna povećanja administrativno kontrolisanih cena. Zbog toga je neophodno sistemsko rešenje i kao takvo predlažemo reformu sistema socijalne zaštite, pri kojoj bi se ukinuli ili izmenili neki neselektivni i skupi programi socijalne zaštite, a povećala pomoć za one najugroženije.

Preuzmite dokument

 

24. februar 2012.

Predlog za usklađivanje metodologije obuhvata i merenja javnog duga Srbije

Fiskalni savet smatra da je potrebno uskladiti Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu u pogledu različitog obuhvata i merenja javnog duga, kao i da takva, jedinstveno izračunata vrednost javnog duga, bude u zvaničnoj upotrebi svih relevantnih državnih institucija. Zbog toga smo sproveli istraživanje koje je imalo za cilј da ponudi predlog za usklađivanje metodologije obuhvata i merenja javnog duga Srbije. Osnovni kriterijumi koje smo koristili za formulisanje predloga su ekonomska opravdanost i usklađenost sa važećim međunarodnim standardima.

Preuzmite dokument

 Vrh strane
 Ocene i mišlјenja  Mesečni izveštaji  Istraživački radovi  Analize,stavovi i predlozi  Informacije od javnog značaja  Zaštita podataka o ličnosti