Насловна » Извештаји » Истраживачки радови

Истраживачки радови

Истраживачки папири, анализе, прикази и коментари представљају истраживања чланова и сарадника Фискалног савета Србије у циљу стимулисања академске дискусије око важних питања из области фискалне политике. Истрживачки папири не представљају званичне ставове Фискалног савета Србије.

 

6. март 2017.

Фискална консолидација и привредни раст 2015-2017: План, остварења и покретачи

И поред охрабрујућег напретка економских и фискалних кретања у 2015. и 2016, Србија је још увек далеко од високих стопа привредног раста и од уређених и здравих јавних финансија. У овом раду детаљније смо анализирали покретаче привредног опоравка и умањења фискалног дефицита у претходне две године. У оба сличаја анализа је показала да уочена побољшања великим делом почивају на краткорочним и непланираним чиниоцима који се лако исцрпљују. На привредну активност у претходне две године знатно су утицали спољни покретачи раста – снажан пад цена нафте и хране, смањење каматних стопа на задуживање у еврима и бржи опоравак региона и Еврозоне. Због тога су практично све земље, а не само Србија, у 2015. и 2016. години имале раст БДП-а за око 1 п.п. већи од прогнозираног. Фискални дефицит умањен је, пре свега, изненађујуће добром наплатом јавних прихода, док су планиране уштеде на јавним расходима углавном изостале. Фискални ризици, који се нарочито односе на лоше пословање јавних и државних предузећа, готово су непромењени у 2017. у односу на 2014. годину. Све ово указује да бољи економски и фискални трендови нису још увек разлог за пуно задовољство, већ да их треба посматрати као ретку прилику за спровођење структурних реформи у нешто повољнијем окружењу и без непосредног притиска избијања кризе. Уколико се указана прилика сада пропусти, неопходне реформе ће се спроводити у неповољнијем окружењу и самим тим представљаће далеко већи изазов.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

7. март 2016.

Економски опоравак, запосленост и фискална консолидација: поуке из 2015. године и изгледи за 2016. и 2017. годину

Недовољан привредни раст, превелики фискални дефицит уз брзо растући јавни дуг и висока незапосленост су највећи проблеми економије Србије. Након рецесије из 2014, привредни опоравак започео је у 2015. години. Међутим, раст привреде још неколико година ће бити низак, јер је потребно неколико година да се отклоне постојећи структурни проблеми и порасте учешће инвестиција у БДП-у. Фискални дефицит смањен је у 2015. на 3,7% БДП-а са 6,6% БДП-а из 2014. године, што је одличан резултат. Али даље (неопходно) смањивање дефицита ће ићи тешко, јер нису припремљене довољно добре мере, нити спроведене све реформе – а уз све то постоји ризик нових фискалних трошкова услед неуспешног пословања јавних и државних предузећа. Започети привредни опоравак у 2015. показује да је негативан утицај фискалне консолидације на привредни раст у кратком року веома мали. У дужем року фискална консолидација повољно утиче на привредни раст, јер обезбеђује макроекономску стабилност која је један од предуслова за раст инвестиција. Снажан раст запослености у претходне три године уз стагнацију привредне активности се, по свему судећи, није десио већ је последица непоузданости праћења кретања на тржишту рада од стране РЗС. Влада у 2016. и наредним годинама има велику одговорност – у фискалном домену, да не дозволи преурањено попуштање рестриктивности, а да за повећање привредног раста и, последично, запослености уложи веће напоре на унапређењу инвестиционог амбијента.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

10. октобар 2013.

Да ли су фискални намети на зараде у Србији регресивни?

Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије

Два приоритета економске политике у Србији у наредном периоду биће одлучна борба против изузетно високе незапослености и свеобухватна реформа пореза на доходак градјана. Отуда постоји потреба за темељном анализом висине и структуре фискалних намета (пореза и доприноса) на зараде – јер је валидна дијагноза проблема неопходан предуслов за усвајање делотворне терапије. Позитивна економска анализа је нарочито важна у случају оптималног фискалног третмана зарада, јер се у овом сегменту политички и идеолошких аспекти често мешају са економским чињеницама. Ова студија износи статистичке податке и економске анализе које оповргавају тврдње једног дела стручне јавности да су фискални намети на зараде у Србији регресивни. Фискалне намете на зараде у периоду од 2001. до 2006. године оцењујемо као пропорционалне, односно благо прогресивне у периоду након 2007. године. Постоје оправдани социо-економски разлози да се повећа прогресивност пореза на зараде у наредном периоду. Међутим, покушаји да се прогресивност повећа путем увођења синтетичког пореза на доходак са вишеструким пореским стопама – извесно би били контрапродуктивни. Оптималан приступ повећању прогресивности је задржавање постојећег флат-таx система са једном пореском стопом - уз значајно повећање износа неопорезивог цензуса и евентуално повећање пореске стопе.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

3. јул 2013.

Студија: Пројекције становништва Србије од 2010. до 2060. године

У циљу повећања квалитета и кредибилитета дугорочних економских и фискалних пројекција, Фискални савет Србије је координирао израду студије "Пројекције становништва Србије у периоду од 2010. до 2060. године". Студија се ослања на најновије податке из пописа становништва 2011. године како би квантификовала очекиване трендове демографског старења и депопулације у наредним деценијама. Пројекције из ове студије ће омогућити да, у складу са захтевима Европске Комисије и Пакта о стабилности и расту ЕУ, дугорочне фискалне пројекције у Србији узимају у обзир ефекте старења становништва на одрживост јавних финансија.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

Април 2013.

Банкротство локалних самоуправа и финансијска (не)дисциплина: Међународно искуство и значај
за Србију

Јелена Плочић, Фискални савет Републике Србије

Сједињене Америчке Државе погађа нови талас проглашења банкротства градова. Највећа драма се тренутно одвија (април 2013. године) у Стоктону и Детроиту. Већина градову у проглашењу банкрота, према федералном закону САД-а о банкротству Chapter 9, тражи заштиту своје имовине и средстава од поверилаца. Међутим, не пружају све државе својим градовима ову врсту уточишта. Папир поред прегледа међународне праксе о банкротству локалних самоуправа, анализира да ли увођење могућности банкротства, у форми административног приступа, може обезбедити финансијску дисциплину локалних самоуправа у Србији. Основни налази папира су да гломазни еx post механизми за решавање проблема банкротства локалних самоуправа, који су присутни у међународној пракси, као такви, веома би се тешко у кратком року креирали и спровели у Србији. Уједно, такви механизми и не би представљали адекватно решење за основни проблем локалних самоуправа Србије: проблем доцњи у плаћању.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

2013.

Унапређење унутар-генерацијске правичности и одрживости пензијског система Србије

Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије

Тренутна структура пензијског система Србије не омогућава постојање адекватне финансијске везе између уплаћених доприноса током радног века и висине пензије - јер формула за обрачун пензије не узима у обзир очекивани временски период током којег ће осигураник примати пензијску надокнаду. Отуда се као реформски приоритет у наредном периоду намеће увођење тзв. система актуарских фактора који ће адекватно смањивати (или повећавати) износ пензије у складу са очекиваним бројем година током којег ће осигураник примати пензију. Такође, у наредном периоду је потребно смањити или комплетно елиминисати неоправдано велику разлику од пет годину код старосне границе за пензионисање жена и мушкараца, јер се у овом сегменту Србија налази на европском зачељу.

 Преузмите документ Преузмите документ

 

Јуни 2012.

Пореска правичност ПДВ система у Србији

Милојко Арсић, Економски факултет, Универзитет у Београду
Никола Алтипармаков, Фискални савет Републике Србије

Истраживања ПДВ инциденце у развијеним европским земљама показују регресивну расподели током једне године, али благо прогресивну расподелу током читавог животног века. Микро-симулациона анализира базирана на Анкети о потрошњи домаћинстава сугерише сличне закључке и у случају Србије. Међутим, при анализи правичности ПДВ система важно је нагласити две карактеристичне одлике тразиционих европских земаља. Као прво, показујемо да натурална потрошња домаћинстава, која је идаље у значајној мери присутна у великом броју транзиционих европских земаља, укључујући и Србију - значајно повећава ефективну прогресивност ПДВ система у односу на развијене европске земље. Као друго, сива економија и утаја директних пореза на доходак који су у великој мери присутни у транзиционим европским државама, сугеришу да је потрошња домаћинстава меродавнији индикатор животног стандарда и економске снаге пореских обвезника него ли регистровани приходи домаћинства. Закључујемо да су веровања о регресивној ПДВ инциденци, која су присутна у знатном делу шире јавности - преувеличана и слабо утемељена у економској стварности транзиционих европских земаља попут Србије.

 Преузмите документ Преузмите документ

 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози