Насловна » Извештаји » Оцене и мишљења

Оцене и мишљења

9. октобар 2018.

Фискална и економска кретања у 2018. и стратешке препоруке за буџет 2019. године

Буџет за 2019. годину би требало да системски уреди јавне финансије, побољша њихову структуру и пружи подршку динамичнијем привредном расту. Наиме, захваљујући мерама Владе и неким повољним спољним околностима фискална консолидација је током претходне четири године успешно окончана - од фискалног дефицита који је у 2014. износио 2,2 млрд евра дошло се до суфицита у 2017. и 2018, а јавни дуг је смањен са преко 70% на испод 60% БДП-а. Сада, када је криза избегнута, фискална политика у 2019. и наредним годинама мора да одговори на два велика и повезана изазова која су преостала: 1) структурну неуређеност јавних финансија и 2) низак привредни раст. Фискални савет је у овом извештају детаљно анализирао тренутне економске и фискалне трендове, као и највеће структурне проблеме јавних финансија Србије. На основу ових анализа дајемо препоруке Влади како да у 2019. и наредним годинама одговори на поменуте изазове и побољша фискалну политику.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

20. септембар 2018.

Оцена Предлога закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању

Фискални савет негативно оцењује предложене законске измене којима се, поред укидања закона о привременом смањењу пензија, укида и формула за усклађивање пензија и Влади даје дискрециона могућност да исплаћује „новчано увећање“ уз пензију. Предлог да се укине формула за усклађивање пензија би угрозила предвидљивост која карактерише европске пензијске системе, чиме би се пензијски систем Србије деградирао на ниво најнестабилнијих система у земљама Северне Африке и Блиског Истока. Такође, предлог да се уведе дискрециона могућност Влади да исплаћује „новчано увећање“ уз пензију није у складу са принципима пензијског осигурања и крши принципе одговорне социјалне политике. Отуда предлажемо да се законске измене повуку како не би дошло до угрожавања једног од кључних економских и друштвених система у Републици Србији.

Преузмите документ

 

15. децембар 2017.

Мишљење на Фискалну стратегију за 2018. годину са пројекцијама за 2019. и 2020. годину

Фискалном стратегијом планира се низак фискални дефицит од 0,5% БДП-а у средњем, али и дугом року и последично постепено смањење јавног дуга – што је добро. Међутим, Фискална стратегија и поред тога није довољно добар план за вођење јавних финансија у средњем року јер: 1) није приказан конкретан план Владе за излазак из привремених, „кризних“, мера фискалне консолидације, попут привременог умањења натпросечних пензија; 2) не планира се осетније побољшање структуре јавних прихода и расхода у средњем року; 3) не предвиђају се довољно чврсте и добре структурне реформе, пре свега, државних и јавних предузећа; 4) нису препознати ни велики проблеми јавних финансија на локалном нивоу власти.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

8. децембар 2017.

Оцена Предлога закона о буџету за 2018. годину

Буџетом за 2018. планирано је да дефицит Републике износи 28 млрд динара и то уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 32 млрд динара. Оцене Фискалног савета које се односе на најшире карактеристике буџета углавном су повољне. Прво, одабран је добар фискални циљ (величина дефицита). будући да у 2018. омогућава смањење учешће још увек превисоког јавног дуга у БДП-у за преко 2 п.п. – са око 65% БДП-а на око 63% БДП-а. Друго, предложени буџет је кредибилан, односно пројекције прихода и расхода су реалистичне, а могуће је да буџетски дефицит у 2018. буде чак и нешто мањи од плана. Треће, структура буџета мења се начелно у добром правцу – релативно снажно се повећавају издвајања за јавне инвестиције, смањује се пореско оптерећење привреде (порез на зараде), раст укупних издвајања за пензије добро се усклађује са растом економске снаге земље, а издвајања за запослене у држави нису се отргла контроли, мада би економски било далеко боље да је раст ових издатака у 2018. био планиран скромније. Међутим, предложени буџет има и неке слабости, од којих је највећа то што задржава привремене мере фискалне консолидације – умањење изнадпросечних пензија и забрану запошљавања. Поред тога, истичемо да ће буџет Републике имати негативне последице на локалне јавне финансије, а лоше је и то што наговештава одустајање од спровођења неких веома важних структурних реформи.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

29. септембар 2017.

Фискална кретања у 2017. години и препоруке за 2018. годину

У 2017. години достигнути су најважнији квантитативни циљеви фискалне консолидације. Први пут још од 2005. оствариће се фискални суфицит, а јавни дуг ће, након десет година, поново имати осетан пад. Ово уравнотежење фискалних токова отклонило је непосредну опасност избијања кризе јавног дуга и допринело макроекономској стабилизацији – ниској инфлацији и умереном спољном дефициту. Међутим, реформски циљеви фискалне консолидације нису ни изблиза остварени. Ти циљеви односе се, пре свега, на пословање јавних и државних предузећа, као и на уређење система зарада и запослености у јавном сектору, реформу здравства и просвете, унапређење привредног амбијента (владавина права, ефикасност администрације и друго). Нереформисани јавни сектор још увек је огроман фискални ризик, а најсвежије упозорење на то је велики буџетски трошак изгубљених судских спорова услед неодговорног пословања државних предузећа у реструктурирању. Такође, структура буџета и даље је веома лоша – Србија је негативни рекордер у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) по ниским издвајањима за јавне инвестиције, па је квалитет домаће инфраструктуре изузетно лош. Нереформисани јавни сектор и ниске јавне инвестиције су међу главним разлозима због којих Србија систематски заостаје по привредном расту у односу на друге земље ЦИЕ. Само у претходне три и по године раст БДП-а Србије заостао је за другим земљама региона за око 10 п.п. (кумулативно). Повољна текућа фискална кретања у 2017, међутим, стварају услове да се то промени отпочињањем трајног уређења јавних финансија Србије, што је ретка прилика коју не би требало пропустити.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

9. децембар 2016.

Оцене Предлога закона о буџету за 2017. и Фискалне стратегије за период 2017-2019

Буџет Републике за 2017. доноси побољшања јавним финансијама Србије: релативно низак дефицит од 69 млрд динара (1,6% БДП-а) довешће до благог умањења јавног дуга, план буџетских прихода и расхода је углавном кредибилан, а садржи и расходе за велике инфраструктурне пројекте који су до сад формално били ван буџета. Међутим, и поред ових побољшања јавне финансије још увек нису у добром стању. Јавни дуг од 73-74% БДП-а изузетно је висок и опасан; неуспешна јавна и државна предузећа представљају огроман буџетски трошак, али и будући буџетски ризик; а постоје и бројни други структурни проблеми јавних финансија који се огледају у превеликим текућим расходима и малим јавним инвестицијама, непотпуној транспарентности буџета, учесталом преузимању непланираних расхода, неодрживој позицији великог броја локалних самоуправа и др. Иако средњорочни план Владе предочен у Фискалној стратегији у начелу предвиђа додатно умањење дефицита (на 1% БДП-а у 2019), недостају све неопходне реформске мере које би осигурале остварење постављених циљева у средњем и дугом року. Нису предвиђени готово извесни нови буџетски трошкови за нереформисани јавни сектор (пре свега државних предузећа), не планира се излазна стратегија за привремене мере штедње (умањење плата и пензија), нити је представљен кредибилан план за спровођење неопходних реформи.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

22. август 2016.

Оцена измена закона о локалној самоуправи

Фискални савет позитивно оцењује што ће предложене измене Закона о финансирању локалне самоуправе вратити 4,8 млрд динара са локалног на централни ниво власти и на тај начин у највећој мери отклонити вертикалну фискалну неравнотежу која је настала изменама Закона 2011. године. Негативно оцењујемо што предложене измене не решавају изражене хоризонталне неравнотеже између појединачних локалних самоуправа оличене у необјективном, непредвидивом и нетранспарентном систему Републичких трансфера ка локалним буџетима.

Преузмите документ

 

20. јун 2016.

Фискална кретања у 2016. години, консолидација и реформе 2016-2020

Фискална кретања у претходних годину и по, од када траје фискална консолидација, оцењујемо као задовољавајућа, јер је дефицит државе трајно смањен за преко милијарду евра (преко 3 п.п. БДП-а). Такође, привредна активност је у 2015. започела опоравак, који током 2016. постепено се убрзава – што додатно побољшава здравље јавних финансија. Међутим, јавне финансије Србије далеко су од доброг стања и пут до њиховог потпуног оздрављења биће веома дуг. Највећи фискални проблем Србије је превисоки јавни дуг, који ће на крају 2016. године износити око 26 млрд евра (готово 78% БДП-а). За трајно оздрављење јавних финансија, јавни дуг би морао да се спусти знатно испод 60% БДП-а. Да би се то постигло, Фискални савет предлаже да основни средњорочни циљ Владе буде обарање фискалног дефицита на ниво од 0,5% БДП-а до 2019. године. Међутим, да би овај циљ био достижан неопходно је знатно убрзати и довршити започете структурне реформе – реформе јавних и завршетак приватизације државних предузећа, као и стварање моћне Пореске управе. Штавише, оцењујемо да је одлучно решавање проблема/судбине државних предузећа приоритетан задатак нове Владе у наредних шест месеци до годину дана, јер би њихово лоше пословање могло да уруши јавне финансије и потпуно поништи добре резултате фискалне консолидације у претходних годину и по.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

2. март 2016.

Оцена Фискалне стратегије за 2016. годину и проблеми у спровођењу структурних реформи

Да би предупредила избијање кризе јавног дуга, Влада је пред собом имала три главна задатка: 1) умањење огромног фискалног дефицита, 2) реформисање неуспешних јавних предузећа и 3) решавање судбине предузећа у приватизацији. Сумирајући остварено до овог тренутка оцењујемо да је успех био, у најбољем случају, половичан. Најдаље се одмакло у умањењу фискалног дефицита и то пре свега захваљујући неопходном и неизбежном смањењу пензија и плата у јавном сектору. Дефицит више није огроман, смањен је са 6,6% БДП-а из 2014. на 3,7% БДП-а у 2015, али је још увек неодржив јер не зауставља растући јавни дуг и није могуће да се значајно умањи без нових тешких и непопуларних мера. На први поглед решавање судбине предузећа у приватизацији делује импресивно – посматрано по броју предузећа, статус већине је током 2015. решен. Међутим, то су углавном била предузећа са мањим бројем запослених, и око две трећине запослених остало је у предузећима с нерешеним статусом, тако да и ту највећи изазови тек предстоје. У реформи јавних предузећа направљен је најмањи помак. Значајније се одмакло једино у Железницама, међутим и њихово реформисање успорено је чим се дошло до првих болних мера (отпуштање прекобројних). У реформисању преостала два јавна предузећа која имају највеће проблеме у пословању, ЕПС-а и Србијагаса, није било помака и с правом се може поставити питање да ли држава уопште има довољну контролу над њиховим пословањем. Узимајући све у обзир, опасност од избијања кризе јавног дуга јесте привремено одложена, али не и избегнута, па ће фискална консолидација и даље реформе јавног сектора морати да остану приоритет.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

21. децембар 2015.

Оцене и коментари Нацрта закона о финансирању локалне самоуправе

Фискални савет у потпуности подржава реформски правац у Нацрту закона о финансирању локалне самоуправе којим се отклањају системски недостаци настали изменама Закона из јуна 2011. године. Предложено смањење учешћа локалних самоуправа у порезу на зараде и повећање трансферних средстава из буџета Републике је у складу са добром фискалном праксом и допринеће објективном и предвидивом оквиру за финансирање локалних самоуправа.  

Преузмите документ

 

8. децембар 2015.

Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2016. годину

Буџет за 2016. јесте у начелу израђен у складу с трогодишњим планом за обуздавање раста јавног дуга, али без довољно чврстих мера које би гарантовале да ће се циљеви за ову годину са сигурношћу остварити. Првобитни план за 2016. и 2017. годину подразумевао је да се неопходне уштеде у овим годинама првенствено остваре по основу две релативно снажне мере: 1) замрзавања плата и пензија и 2) смањења броја запослених у општој држави. Међутим, од прве мере делимично се одустало већ у 2016. Години (одмрзавањем пензија и плата у највећем делу јавног сектора), док је друга мера од почетка постављена претерано амбициозно и неће дати све планиране уштеде. Због тога се у буџету за 2016. прибегло неким другим, ad hoc, мерама које нису оптималне и/или нису довољно добро припремљене – попут повећања акциза на нафтне деривате и умањења субвенција за пољоприведу. Уз све то, могућност непланираних фискалних трошкова јавних и државних предузећа још увек постоји, као и трошкова других, потенцијално опасних, проблема који нису стављени под пуну контролу и којима држава још увек не иде у сусрет. Фискални савет стога оцењује да буџетски план за 2016. годину формално задовољава захтеве за трајно фискално прилагођавање у тој години, али да постоје велике неизвесности да ли ће се такав план заиста остварити и да ли ће се током године појавити неки ванредни трошак који је буџет вероватно могао већ сада да предвиди, ако не и да их предупреди.  

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

17. јун 2015.

Фискална консолидација у 2015. и основни реформски изазови

Први корак фискалне консолидације који почива на смањењу плата и пензија довео је до планираног умањења дефицита државе у 2015. години. Уз то, дошло је до јачања пореске дисциплине, па ће јавни приходи и дефицит у 2015. бити нешто бољи од плана. Међутим, кључни проблеми јавних финансија који се односе на јавна и државна предузећа, јавну управу (здравство, просвета, локална самоуправа и др.) још увек нису стављени под контролу. Зато овај извештај Фискалног савета, поред анализе текућих фискалних кретања, обухвата и анализу спровођења кључних реформи јавног сектора.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

11. фебруар 2015.

Мишљење на нацрт фискалне стратегије за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину

Програм представљен у Фискалној стратегији може да доведе до оздрављења јавних финансија. Стабилизација јавног дуга међутим није могућа пре 2018. године и то само уз доношење мера којима би се обезбедиле додатне уштеде од 1 п.п. БДП-а у тој години. Кључне мере фискалне консолидације су ризичне – реформа јавних и државних предузећа и рационализација запослености у јавном сектору још увек недовољно добро припремљене.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

ПОГЛЕДАЈТЕ АРХИВУ

Оцене и мишљења из 2014. године

Оцене и мишљења из 2013. године

Оцене и мишљења из 2012. године

Оцене и мишљења из 2011. године

 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози  Информацијe од јавног значаја