Насловна » Извештаји » Анализе, ставови и предлози

Анализе, ставови и предлози

2. фебруар 2021.

Антикризне мере у 2021. години: Одговорним приступом спречити претерано задуживање државе

Буџет Србије у 2021. је у дефициту и без новог пакета антикризних мера који се сада најављује. Стога се нова исплата државне помоћи привреди и становништву (која није предвиђена важећим буџетом) може финансирати само додатним повећањем фискалног дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години – преко износа од око 1,5 млрд евра колико је већ планирано недавно усвојеним буџетом. То значи да ће учешће јавног дуга у БДП-у током 2021. наставити да расте (на преко 60% БДП-а) уместо да се закочи – и тај нови дуг порески обвезници враћаће с каматом у наредним годинама. Због свега тога рационално је да се трошак нових мера ограничи, тј. да се антикризне мере Владе у 2021. усмере само на предузећа и становништво који трпе највеће негативне последице економске кризе и којима је помоћ заиста потребна. Чак и да Србија нема велики јавни дуг, није економски оправдано да се сви грађани Србије задужују да би се средства давала предузећима која током здравствене кризе немају проблеме у пословању или грађанима с високим приходима.

Преузмите документ

 

5. октобар 2020.

Ефекти мере „100 евра пунолетним грађанима“ на неједнакост и сиромаштво (коментар студије Међународне организације рада и Европске банке за обнову и развој)

Студија Међународне организације рада (МОР) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) погрешно закључује да је програм исплате 100 евра пунолетним грађанима имао „задивљујуће снажнe ефектe на смањење неједнакости и сиромаштва“ у Србији. Погрешан закључак студије МОР-а и ЕБРД-а последица је фундаменталних грешака и пропуста у спроведеним анализама. Исправна анализа, супротно томе, показује да је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима лоша мера социјалне политике која не омогућава ни трајно нити значајно смањење неједнакости и сиромаштва.

Преузмите документ

 

20. јул 2020.

Ефекат здравствене кризе на фискална и економска кретања у 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години

Након предузетих мера за спасавање привреде нови изазови су заустављање раста јавног дуга и исправљање нараслих неравнотежа у буџету. Здравствена криза се наставља, привреда је и даље у проблемима, а држава више нема толико расположивих ресурса за снажну интервенцију – тим пре јер се већ нерационално задужила и потрошила преко 600 млн евра за исплату 100 евра пунолетним грађанима. У таквим околностима тренутно очекујемо да би пад производње у 2020. могао да буде око 3%. Економске последице здравствене кризе, међутим, нису ограничене само на привредну активност већ су и сви најважнији фискални индикатори потпуно избачени из равнотеже. Дефицит државе у 2020. биће рекорданих 7% БДП-а, јавни дуг на крају године нешто преко 60% БДП-а, а снажно расту и унутрашње неравнотеже буџета. Ово последње последица је пре свега неумерено великог повећања плата у јавном сектору од скоро 10% с којим се ушло у 2020. годину (толики раст плата био би превелики и да је привреда остварила планирани раст од 4%). Потребно је, дакле, да се фискална политика прилагоди на нове околности и у том измењеном оквиру пружи најбољу могућу подршку привреди. То конкретно значи: 1) смањење дефицита у 2021. на око 2% БДП-а да би се зауставио раст јавног дуга и вратила фискална стабилност; 2) повећање државних издвајања за инфраструктуру и 3) контрола раста пензија и плата у јавном сектору у 2021. години (оправдано би било потпуно замрзавање зарада). Уз то, ова криза нам је дала додатни повод за анализу и неких раније уочених грешака фискалне политике – попут дугогодишњег недовољног улагања у здравство – које би такође требало у будућности исправити.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

 

20. март 2020.

Задужење државе за ефикасно санирање економских последица кризе јесте оправдано

Најважнији задатак буџета током пандемије изазване вирусом корона јесте да непосредно финанисира све трошкове борбе за животе и здравље грађана Србије. Уз то, буџет би морао да има важну улогу у умањењу економске штете за угрожене грађане и делове привреде који ће овом кризом бити највише погођени. Фискални савет зато подржава једнократно, привремено повећање буџетског дефицита и јавног дуга (док траје криза) чак и у случају да оно буде релативно велико, под условом да се ова средства усмере рационално и одговорно.

Преузмите документ

 

19. новембар 2019.

Анализа пословања и препоруке за реформу и повећање инвестиција ЕПС-а

ЕПС већ дужи низ година не послује успешно и сада се налази на прекретници – за одрживост самог предузећа и енергетску стабилност земље у наредном периоду неопходан је снажан заокрет у пословању и хитно покретање новог, великог инвестиционог циклуса. Домаћа тражња за електричном енергијом већ је сустигла ЕПС-ове производне могућности, а очекује се да ће их знатно премашити у следећих 5-10 година. Како би задовољио растуће потребе за овим енергентом, али и обезбедио чврсто поштовање захтева за заштиту животне средине до 2027. године, ЕПС-у су потребне огромне инвестиције од 5,6 млрд евра. Међутим, профити које је ово предузеће остваривало у последњих неколико година ни изблиза нису довољни за неопходно повећање капиталних расхода на око 600 млн евра годишње. Отуда је ово критични тренутак да се ЕПС суштински реформише и напокон отклоне кључне препреке које онемогућавају његово успешно пословање – превисоки трошкови радне снаге услед вишка запослених и дарежљивог система зарада, ниска цена електричне енергије, велики технички губици на мрежи и крађе, проблеми у наплати и др. У супротном, могло би се веома лако догодити да ЕПС у средњем року постане и озбиљан ризик за јавне финансије Србије.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

 

3. октобар 2019.

Стратешке препоруке за буџет и фискалну политику у 2020. години

У буџету за 2020. годину појавиће се фискални простор за нове економске политике од готово 400 млн евра, што јесу значајна средства али су ипак недовољна да одговоре на све објективне потребе земље. Анализа највећих слабости домаће економије показује да је најбоље да се ова ограничена средства употребе за подстицај недовољном привредном расту смањењем пореза привреди, као и у изградњу основне инфраструктура чије лоше стање кочи привредни раст, али и негативно утиче на квалитет живота грађана. Ту се нарочито издваја катастрофално стање у области заштите животне средине и комуналне инфраструктуре (водоводи, канализација, пречишћавање отпадних вода, депоније за одлагање отпада и друго) – што не само да умањује квалитет живота већ угрожава и здравље становника Србије. Влада је, међутим, већ предложеним ребалансом буџета за 2019, преурањено дефинисала једну од најважнијих економских политика у 2020. и тако потрошила трећину слободног фискалног простора – тиме што је предложила прекомерно повећање зарада у општој држави од преко 9,5% у просеку (уместо повећања од 5-5,5% колико би било економски оправдано).

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

4. јул 2019.

Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: од недовршене реформе до одрживог система

Уређен систем зарада и запослености у јавном сектору један је од темеља функционалне државе, а у Србији тај систем не постоји. Успостављање правичног система плата и запослености јесте велики стручни и политички изазов, али је највећи број европских земаља био у стању да на њега успешно одговори. У Србији се ове реформе најављују од 2014. године, али су одређене мере које је Влада спроводила додатно погоршале лошу затечену ситуацију. Најновије одлагање увођења платних разреда (за средину 2020. године) направиће додатну штету, а можда и наговештава да Влада од ове реформе постепено одустаје. Још већа опасност од одустајања од ове реформе било би усвајање лошег система, који би „зацементирао“ постојеће неуређено стање. Зато у овом извештају још једном дајемо конструктивне предлоге како да платни разреди у Србији ипак буду добар реформски корак – иако досадашњи реформски процеси не одговарају у потпуности стандардима проистеклим из најбоље теорије и праксе, сматрамо да је у овом тренутку боље радити на доградњи система него на његовог изградњи од темеља. Такође, дајемо смернице за наредне реформске потезе у области управљања бројем запослених у државном сектору.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

 

6. фебруар 2019.

У потрази за економски одрживом и друштвено прихватљивом формулом за усклађивање пензија

2019. година је право, и последње, време да се тешко остварена финансијска консолидација пензијског система преточи у дугорочно системско решење усвајањем нове формуле за усклађивање пензија. У овоме материјалу за јавну расправу Фискални савет је, на основу међународних и домаћих искустава, представио пет могућих формула које би биле економски одрживе и издашније од досадашње формуле за усклађивање пензија. Поред одабира нове формуле за усклађивање пензија потребно је унапредити и ојачати механизме фискалних правила који ће обезбедити да се укупни расходи за пензије у будућности крећу у коридору од 9,5% до 10,5% БДП.

Преузмите документ

 

29. новембар 2018.

Одговор Фискалног савета поводом саопштења ЕПС-а

Званични извештаји о пословању ЕПС-а који се могу наћи на сајту Агенције за привредне регистре показују да се просечна плата у ЕПС-у повећала у 2015. и да је наставила да се повећава у наредним годинама, иако је требало да буде мања за 10% (као у другим јавним предузећима, просвети, здравству). Фискални савет је зато у извештају „Оцена Предлога закона о буџету за 2019. годину“, од 28. новембра 2018, оценио да није оправдано додатно повећање зарада у 2019. и 2020. у овом предузећу укидањем привременог умањења зарада – јер нето зараде у ЕПС-у нису ни биле умањене. ЕПС је ове тврдње покушао да оспори саопштењем од 28. новембра, наводећи да Фискални савет располаже нетачним подацима и да износи паушалне оцене, иако су коришћени подаци преузети из њихових званичних извештаја. Фискални савет зато позива ЕПС да одговори на само једно конкретно питање: да ли су њихови званични подаци о повећању просечних нето зарада у 2015. и наредним годинама тачни или нису?

Преузмите документ

 

26. јун 2018.

Инвестиције у заштиту животне средине: друштвени и фискални приоритет

Србија је тренутно међу еколошки најзагађенијим земљама у Европи – што угрожава здравље становништва, скраћује просечан животни век, погоршава квалитет живота и утиче на неравномеран регионални развој. Фискални савет оцењује да би јавне финансије морале одмах да се суоче са овим проблемом, односно да би буџет за 2019. требало да предвиди много већа средства за инвестиције у заштиту животне средине. За то тренутно постоји фискални простор, што је ретка прилика коју не би требало пропустити, тј. новац не би требало потрошити на економски неоправдане популистичке мере. Повећање издвајања у заштиту животне средине поправило би структуру буџета (веће јавне инвестиције) и позитивно би деловала на привредни раст.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

1. јун 2018.

Зараде у државном сектору: стање и смернице за реформу

Србији је неопходна свеобухватна реформа система зарада и запослености у општој држави и у овој студији Фискални савет даје основне смернице и препоруке за њено спровођење. Уређен систем зарада и адекватан број стручних запослених представљају темељ фискалне одрживости и уопште модерне и ефикасне државе, што је Влада препознала ставивши ове реформе високо на листи приоритета на почетку фискалне консолидације у периоду 2015-2017. године. Међутим, упркос почетном ентузијазму и бројним најавама, конкретнији кораци углавном су изостајали. Систем зарада у државном сектору и даље је превише компликован, необјективан и често неправичан, а структура запослених по секторима и институцијама неодговарајућа. Штавише, неке од предузетих мера Владе у последњих неколико година само су продубиле постојеће проблеме. Тако је вишегодишња забрана запошљавања довела до неселективног смањења броја запослених и погоршала иначе лошу структуру запослености, а паушална повећања плата у различитим деловима јавног сектора (просвета, здравство, службе безбедности, администрација) додатно су увећала неуређеност система зарада. Будући да смо о проблему неодговарајуће запослености у општој држави већ исцрпно писали у више претходних студија Фискалног савета, у овом извештају пре свега се бавимо унапређењем лошег система зарада у општој држави, што је вишедеценијски проблем за који Влада до сада није проналазила одговарајућа решења.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

 

27. јун 2017.

Локалне јавне финансије: Проблеми, ризици и препоруке

Фискални проблеми локалне самоуправе угрожавају јавне финансије земље, али такође коче и привредни раст и смањују квалитет живота грађана Србије. Буџети великог броја градова и општина су неодрживи, а пословање већине локалних јавних предузећа и других установа у надлежности локала (нпр. апотека) јесте неуспешно. Заједно са својим предузећима, градови и општине имају дуг од готово милијарду евра, а уз то, касне у плаћању доспелих обавеза према добављачима у износу од преко 300 млн евра. Неплаћање обавеза локалне самоуправе и њених јавних предузећа шири проблеме локалне власти даље ка привреди, а нарочито ка републичким јавним предузећима (што на крају често покрива држава) и тако успорава привредни раст земље. Додатни канал којим лоше вођење локалних финансија кочи раст БДП-а је систематски мањак инвестиција – годишњи недостатак јавних инвестиција локалне самоуправе је око 250 млн евра. Та средства се, уместо на потребне инвестиције, одливају највећим делом на покривање губитака локалних јавних предузећа, која добијају огромне субвенције од око 200 млн евра годишње. Можда и најпоразнији ефекат неуређених финансија градова и општина је то што су услуге које грађани добијају од локалног нивоа власти на забрињавајуће ниском нивоу. Србија по приступу исправној пијаћој води, третману отпада, пречишћавању отпадних вода, проценту деце уписане у предшколске установе и бројним другим показатељима, знатно заостаје, не само за развијеним земљама ЕУ, већ и у односу на упоредиве земље Централне и Источне Европе. Због свега наведеног, оцењујемо да би Влада Србије морала непосредније да се укључи у решавање највећих проблема локалне самоуправе – тј. да припреми и спроведе кредибилан пакет мера.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

19. јануар 2017.

Одговор на тврдње министра Вујовића да су оцене Фискалног савета паушалне

Министар Вујовић у изјави за лист Данас (18.1.2017. године) погрешно тумачи ставове и анализе Фискалног савета и неосновано закључује да су оцене Фискалног савета паушалне. Стварне оцене Фискалног савета знатно се разликују од тумачења министра и, уз све релевантне анализе, објављене су приликом оцене буџета за 2017. и Фискалне стратегије за период 2017-2019. године. Ови извештаји доступни су на сајту Фискалног савета и достављени су Министарству финансија.

Преузмите документ

 

8. септембар 2016.

Одговор Фискалног савета поводом саопштења ЕПС-а

Јавно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС) у саопштењу од 7. септембра 2016. године износи став да Фискални савет у извештају „Анализа текућих фискалних кретања и очекивано извршење буџета у 2016. години“ од 5. септембра 2016. године даје паушалне оцене о кретању зарада у том предузећу, као и да су закључци до којих је Фискални савет дошао у анализи пословања ЕПС-а погрешни. Фискални савет чврсто стоји иза свих својих ставова и закључака из последњег извештаја. Они нису производ паушалних оцена већ анализе званичних финансијских извештаја ЕПС-а за 2015. и за претходне године. Сви закључци до којих смо дошли образложени су детаљно у извештају који је јавно доступан на сајту Фискалног савета.

Преузмите документ

 

10. март 2016.

Саопштење поводом напада НАЛЕД-а на једног од чланова Фискалног савета

Потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а је текстом објављеним у листовима Данас (08.03.2016. године) и Политика (09.03.2016. године) грубо напала члана Фискалног савета Николу Алтипармакова, спуштајући дискусију од јавног интереса (увођење онлајн фискализације) на лични ниво. Фискални савет као институција чврсто стоји иза ставова да онлајн фискализација представља огроман трошак за грађане и да је њен утицај на сузбијање сиве економије у најмању руку неизвестан. Такво мишљење смо изнели и у извештају „Оцена фискалне стратегије за 2016. годину и проблеми у спровођењу структурних реформи“. НАЛЕД покушава да дискредитује ове ставове нападима на члана Фискалног савета, што је потпуно непримерено и Фискални савет на такав начин неће да полемише.

Преузмите документ

 

7. март 2016.

Одговор Фискалног савета Републичком секретаријату за јавне политике

Републички секретаријат за јавне политике (РСЈП) критиковао је рад и оцене Фискалног савета у вези са (не)исплативошћу онлајн фискализације у Србији. Суштина је да би, прво, онлајн фискализација коштала грађане Србије десетине милиона евра и, друго, ефекти оваквог решења на сузбијање сиве економије потпуно су неизвесни и највероватније занемарљиви. Довољне су само ове две чињенице да се види недвосмислено постојање јавног интереса за озбиљан третман и транспарентну анализу онлајн фискализације. Нажалост, РСЈП није урадио свој посао и није презентовао јавности студију исплативости, нити аргументе да би онлајн фискализација заиста знатно смањила сиву економију. Фискалном савету преостало је да у свом извештају, у коме се сагледавају изгледи за борбу против сиве економије, изнесе своје уверење да је онлајн фискализација непотребно и лоше решење.

Преузмите документ

 

09. јул 2015.

Фискална консолидација 2012-2014. у односу на 2015-2017: Овог пута је другачије?

Крајем 2014. године започет је нови програм фискалне консолидације, који поред буџетске штедње предвиђа и свеобухватне структурне реформе. Претходни покушај (2012–2014) да се домаће јавне финансије врате на одрживу путању није дао резултате упркос бар једнако оштрим мерама штедње, пошто је све остварене уштеде „појео“ нереформисани сектор државе. Иако су први позитивни резултати текућег програма већ видљиви у буџету, највећи изазови тек предстоје. Да ли ће овај пут заиста бити другачије у основи зависи од успешности у спровођењу реформи три кључна дела државног сектора: јавних предузећа, предузећа у приватизацији и државне администрације.

Преузмите документ

 

11. фебруар 2015.

Јавне инвестиције у Србији: Подстицај раста у фискалној консолидацији

Предстојећа фискална консолидација ће се спроводити у неповољном окружењу рецесије, а повећање јавних инвестиција је (ретка) економска политика која може значајно да помогне. Због тога се не сме дозволити да Србија и у 2015. години снажно подбаци у извршавању јавних инвестиције као што је то био случај у 2013. и 2014. години. Предлажемо да се ниво јавних инвестиција у 2015. години повећа на око 3,5% БДП-а уместо тренутно планираних 3% БДП-а – чак и по цену мањег повећања фискалног дефицита. Анализа Фискалног савета показује да обезбеђена финансијска средства за то постоје, као и неспорни пројекти, чијом би се реализацијом значајно повећао квалитет инфраструктуре у земљи и спречио улазак привреде Србије у продужену рецесију.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

 

4. децембар 2014.

Буџетски процес у Републици Србији: Недостаци и препоруке

Овај документ анализира најважније недостатке и слабости трошења буџетског новца у Републици Србији: недовољну транспарентност и књижење расхода за поједина јавна предузећа и државне банке „испод црте“ тако да се не виде у Закону о буџету, изостављање великог броја (квази)фискалних институција и агенција из редовне буџетске процедуре, непостојање адекватних система за праћење запослених, доцњи, преузетих обавеза, планирање и припрему буџета, као и изостанак кредибилног оквира за вођење буџетских преговора на техничком нивоу. Закључујемо да ће унапређење буџетског процеса захтевати одговарајућу реформску визију у складу са најбољом међународном праксом и прилагођену околностима у Србији, политичку подршку за њено спровођење и изградњу снажних кадровских капацитета, пре свега у Министарству финансија.

Преузмите документ

 

19. септембар 2014.

Преглед успешних фискалних консолидација у Европи: Мере, ефекти и поруке

Анализирали смо искуства пет европских земаља (Летонија, Естонија, Литванија, Румунија и Португал) које су у периоду након избијања светске економске кризе спровеле оштре и успешне фискалне консолидације, са посебним освртом на кључне мере које су предузеле и њихове ефекте. Закључке из описаних међународних искустава ставили смо у контекст већ предузетих, али и будућих мера фискалног прилагођавања у Србији.

Преузмите документ

 

15. септембар 2014.

Ребаланс буџета и фискално прилагођавање: Неопходна величина и начини смањења пензија и плата у јавном сектору

У овом документу, Фискални савет износи своје ставове, као и прорачуне и анализе које стоје иза тих ставова, о три најважнија питања везана за умањење пензија и плата у јавном сектору: 1) колике уштеде на издвајањима за плате и пензије су неопходне; 2) на који начин се оне могу остварити и 3) да ли ће заиста да доведу до смањења фискалног дефицита, или ће мања потрошња становништва да гурне привреду у дубоку рецесију, смањи јавне приходе и тако уштеде пониште саме себе.

Преузмите документ

 

31. јул 2014.

Анализа предузећа у државном власништву: Фискални аспект

Државна и јавна предузећа прете да потопе јавне финансије Србије. Укупни негативни ефекат на јавне финансије расте у претходних пет година и у 2014. достиже велика 3% БДП-а. Проблеми се уочавају већ на нивоу основних пословних резултата, све више је угрожена и краткорочна финансијска позиција (ликвидност) предузећа, па држава интервенише, по цену раста дефицита и јавног дуга. Проблеми јавних и државних предузећа нису једноставни и захтевају свеобухватне и дуготрајне промене и у предузећима и у привредном систему.

Преузмите документ

РЕЗИМЕ - Преузмите документ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ

 

9. април 2013.

Коментар Фискалног савета на Уредбу о енергетски заштићеном купцу

Фискални савет оцењује да Уредба о енергетски заштићеном купцу, која је донета у циљу ублажавања негативних последица повећања цена енергената на стандард најугроженијих грађана, није најбоље решење за овај проблем – али је можемо оправдати уколико је њено важење привремено. У наредним годинама ће највероватније уследити и додатна повећања административно контролисаних цена. Због тога је неопходно системско решење и као такво предлажемо реформу система социјалне заштите, при којој би се укинули или изменили неки неселективни и скупи програми социјалне заштите, а повећала помоћ за оне најугроженије.

Преузмите документ

 

24. фебруар 2012.

Предлог за усклађивање методологије обухвата и мерења јавног дуга Србије

Фискални савет сматра да је потребно ускладити Закон о јавном дугу и Закон о буџетском систему у погледу различитог обухвата и мерења јавног дуга, као и да таква, јединствено израчуната вредност јавног дуга, буде у званичној употреби свих релевантних државних институција. Због тога смо спровели истраживање које је имало за циљ да понуди предлог за усклађивање методологије обухвата и мерења јавног дуга Србије. Основни критеријуми које смо користили за формулисање предлога су економска оправданост и усклађеност са важећим међународним стандардима.

Преузмите документ

 Врх стране
 Оцене и мишљења  Месечни извештаји  Истраживачки радови  Анализе,ставови и предлози  Информацијe од јавног значаја  Заштита података о личности