Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2023. годину

8. септембар 2023.

Добра страна предложеног ребаланса буџета Републике Србије за 2023. годину је то што се основни фискални токови ипак нису отргли контроли. Планирани фискални дефицит од 2,8% БДП је неспорно висок, али се тај мањак у буџету објективно ипак не може оценити као алармантан. Међутим, његова главна одлика је то што Влада уводи нове ...детаљније

Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину

9. јун 2023.

Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину достављен је Фискалном савету на давање мишљења 19.5.2023. године. Фискални савет је, у складу са својим законским обавезама и роковима, то Мишљење припремио и доставио Влади и Народној скупштини 31.5.2023. као што налаже редовна буџетска процедура ...детаљније

Фискална стабилизација: овај пут уз реформе ЕПС-а?

10. март 2023.

Презентација професора Павла Петровића на Копаоник бизнис форуму 2023. године. ...


детаљније

Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину

5. децембар 2022.

Предлог закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину потврђује претходно познату чињеницу да је дефицит републичког буџета у тој години износио 4,5% БДП-а, али овај документ доноси и нове информације у погледу структуре буџетских прихода и расхода. Кључна разлика је то што је овај фискални резултат остварен на вишем нивоу прихода и расхода него што је било исказано у месечним извештајима Министарства ...детаљније

Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2023. годину

5. децембар 2022.

Предлог буџета за 2023. предвиђа релативно висок фискални дефицит од 264 млрд динара или 3,3% БДП-а. Кад се то упореди с дефицитом од 3,9% БДП-а који је планиран недавно усвојеним ребалансом буџета за 2022, ипак се може оценити да буџет за 2023. постепено води јавне финансије у добром смеру. Главни разлог због ког фискална унапређења нису могла да буду снажнија је још увек велики губитак јавних предузећа из енергетског сектора (ЕПС и Србијагас) који ...детаљније

Мишљење на Ревидирану Фискалну стратегију за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину

17. новембар 2022.

Још од избијања здравствене кризе 2020. на коју се надовезала и енергетска криза, буџет Србије бележи ванредно велике дефиците. Они су добрим делом били последица неоортодоксних расходних политика државе (велике субвенције привреди, неселективна давања становништву, покривање огромних губитака јавних предузећа из енергетског сектора и др). То, међутим, не може да траје неограничено и фискална политика мора да се врати у колосек, што ...детаљније

Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2022. годину

8. новембар 2022.

Предложени ребаланс буџета Републике доноси неуобичајено велике промене и на страни јавних прихода и на страни јавних расхода, као и повећање планираног дефицита са 3 на скоро 4% БДП-а. Три су главна разлога због ког се предложени ребаланс толико разликује од иницијалног буџета. Први је снажно убрзање инфлације које највећим делом стоји иза повећања јавних прихода. Буџет је израђен с претпоставком ...детаљније

Предлог мера социјалне и пореске политике за смањење неједнакости и ризика од сиромаштва у Републици Србији

30. септембар 2022.

Криза изазвана пандемијом Ковид-19 додатно је нагласила проблеме неједнакости у већем броју држава, укључујући Републику Србију где су стопе неједнакости и ризика од сиромаштва годинама осетно изнад европског просека. У овој анализи Фискалног савета указујемо на могућности и потребе за системским унапређењима социјалне и пореске политике како би се обезбедила додатна подршка угроженим домаћинствима, нарочито након скорашњих ...детаљније

Структурни проблеми српске енергетике у светлу глобалне кризе: узроци, трошкови и могућа решења

7. јул 2022.

Крупне грешке у управљању ЕПС-ом и Србијагасом дошле су на наплату током светске енергетске кризе Неповољне глобалне околности биле су окидач који је разоткрио домаћу кризу државних енергетских предузећа, а која је тињала већ дуже време. Ове две кризе (светска, а нарочито домаћа) довеле су до тога да је од јесени 2021. главни проблем Србије постало питање како да се финансира и обезбеди уредно ...детаљније

Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину

3. јун 2022.

Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. израђен је у специфични околностима, због чега има одређена објективна ограничења. Пре свега, још увек се не могу прецизно сагледати сви ефекти који ће на економију и фискалну политику Србије имати растуће глобалне неизвесности услед рата у Украјини, уз енергетску кризу и снажан раст цена хране ...детаљније

Антикризне буџетске мере током пандемије COVID-19: трошкови, резултати и поуке

13. април 2022.

Имајући у виду растућу економску неизвесност анализа фискалне политике током претходне две године може помоћи да се нова криза лакше преброди. Сврха овог истраживања је да се допринесе објективном разумевању домета и ефеката буџетске подршке током трајања кризе COVID-19, не само због ужег стручног сагледавања фискалне политике током 2020. и 2021. године, већ и да се ...детаљније

Фискални ризици Србије на почетку нове глобалне неизвесности

6. март 2022.

Презентација професора Павла Петровића на Копаоник бизнис форуму 2022. године ...


детаљније

15 година приватних пензионих фондова у Србији: Досадашњи развој и препоруке за реформе

26. јануар 2022.

Током претходних 15 година приватни пензијски фондови остварили су реалне стопе приноса од 2,2% годишње али нису оправдали реформска очекивања. Досадашња инвестициона политика која се доминантно ослања на државне обвезнице није у стању да штедишама пружи задовољавајуће стопе приноса који су у 2020. и 2021. години били негативни у реалном износу (-0,3% и -6,1%). Упркос издашним и ексклузивним пореским ... детаљније