Извештаји о текућим фискалним кретањима
2015. година
9. фебруар 2016.
Фискална кретања: Годишњи извештај за 2015. годину и анализа текућих трендова
Прва година спровођења трогодишњег програма фискалне консолидације била је неспорно успешна из угла постигнутог смањења дефицита, који је оборен са 6,6% БДП-а у 2014. на 3,7% БДП-а. У 2015. остварено је трајно умањење дефицита за око 2,4 п.п. БДП-а, док су преостале уштеде по природи биле привремене – делом и као последица недоследног спровођења неких планираних јавних политика. Структурне реформе у 2015. години одвијале су се знатно спорије него што је планирано, а како оне представљају темељ за наставак консолидације јавних финансија, постигнути фискални резултат није сасвим одржив. Иако је снажно умањен, дефицит Србије је и даље веома висок и основни је разлог даљег повећања јавног дуга. Задуженост земље порасла је у 2015. за преко 2 млрд евра и достигла ниво од 77% БДП-а. Одлагање државне потрошње за крај године и преузимање неколико једнократних обавеза довели су до тога да у децембру 2015. буде забележен рекордно висок дефицит буџета опште државе од 83,7 млрд динара. С друге стране, почетак 2016. године поново је обележио веома висок суфицит у буџету Републике (33 млрд динара), али је то добрим делом резултат дејства једнократних чинилаца и стога представља привремен успех.
Преузмите документ
1. децембар 2015.
Фискална кретања у октобру 2015. године
У октобру је забележен дефицит опште државе од 12 млрд динара, што је за 8 млрд динара лошији фискални резултат у односу на исти месец прошле године. Дефицит буџета о коме се у јавности (сматрамо неоправдано) најчешће говори представља заправо дефицит буџета Републике у ужем смислу, који је у октобру износио 3,5 млрд динара. Права мера октобарског дефицита државе (12 млрд динара) обухвата капиталне расходе који се финансирају из пројектних зајмова и фискалне резултате локалне самоуправе, фондова обавезног социјалног осигурања и јавних предузећа „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“, и стога је готово четири пута већ од републичког дефицита. Дуг опште државе порастао је у октобру за преко 260 млн евра, и на крају месеца износио је приближно 24,75 млрд евра или 75,4% БДП-а
3. новембар 2015.
Фискална кретања у септембру 2015. године
У септембру је забележен релативно низак дефицит опште државе од 7 млрд динара, што је у складу с досадашњим фискалним кретањима у 2015. години. До краја године, дефицит би могао да износи 3,2% БДП-а, а ако се укључи најављена исплата дугова према војним пензионерима и НИС-у, око 4,5% БДП-а. Дуг опште државе у септембру повећан је за око 250 млн евра и на крају месеца износио је готово 24,5 млрд евра или 73,7% БДП-а. У овом извештају посебно смо анализирали перспективе наставка фискалне консолидације у 2016. и 2017. години, као и основне изазове који се налазе на путу трајног оздрављења домаћих јавних финансија.
2. октобар 2015.
Фискална кретања у августу 2015. године
Текућа фискална кретања и даље су нешто боља од планираних – у августу је забележен релативно низак дефицит опште државе од око 5 млрд динара, што је мање у односу на исти месец прошле године приближно за 17 млрд динара. Извршење јавних прихода и расхода у првих осам месеци у складу je са претходним прогнозама Фискалног савета да би дефицит опште државе у 2015. години могао да износи око 140 млрд динара (3,5% БДП-а). Будући да наставак успешно започете фискалне консолидације пресудно зависи од спровођења системских реформи, у овом месечном извештају детаљно смо анализирали планирану рационализацију броја запослених у општој држави - једну од кључних средњорочних мера за смањење дефицита.
28. август 2015.
Фискална кретања у јулу 2015. године
Дефицит опште државе у јулу износио је 4 млрд динара и нешто је већи од дефицита забележеног у истом месецу претходне године, иако су смањене плате и пензије. То, међутим, још увек није забрињавајући тренд, јер се надокнађује велико кашњење у извршењу јавних инвестиција и исплаћивању отпремнина за раднике из предузећа у приватизацији. Дакле, нити су почетком године фискални резултати били толико спектакуларно добри, нити средином године долази до њиховог значајног погоршања. До краја године Фискални савет очекује да би дефицит могао да буде око 3,5% БДП-а, мада је права мера трајног умањења дефицита у 2015. његова величина од 4,5% БДП-а јер је око 1% БДП-а уштеда настала због привремених и неодрживих чинилаца. Уколико се одустане од замрзавања плата и пензија, главне мере умањења дефицита у 2016, лако је могуће да дефицит у наредној години буде већи од оног из 2015. године – што је веома опасно по кредибилитет успешно започете фискалне консолидације.
31. јул 2015.
Фискална кретања у јуну 2015. године
Дефицит опште државе у јуну износио је 8 млрд динара, што је повећање за око 5 млрд динара у односу на исти месец прошле године – као резултат раста јавних расхода. У првој половини године остварен је добар фискални резултат и овогодишњи дефицит биће осетно мањи од планираног (делом услед дејства привремених чинилаца), и износиће око 3,5% БДП-а. Међутим, и поред знатног смањења дефицита у 2015. години, Србија се још увек не налази у групи европских земаља са ниским дефицитом – просечан дефицит земаља Централне и Источне Европе износиће у овој години 2,9% БДП-а, а две трећине земаља га је већ спустило испод горње границе од 3% БДП-а.
29. јун 2015.
Фискална кретања у мају 2015. године
У мају је забележен дефицит опште државе од 5,1 млрд динара, што је мање од очекиваног услед одлагања исплате мајског повраћаја ПДВ-а за почетак јуна. Јавни дуг је у мају повећан за око 60 милиона евра и на крају месеца износио је 24,5 млрд евра или 74,5% БДП. У првих пет месеци текуће године остварен је наизглед изузетан фискални резултат (дефицит је мањи за преко 80 млрд динара у односу на прошлу годину), али само половина оствареног смањења дефицита представља трајно и структурно побољшање домаћих јавних финансија.
29. мај 2015.
Фискална кретања у априлу 2015. године
У априлу је забележен фискални дефицит од само 0,9 млрд динара превасходно као последица уштеда од смањења пензија и плата у јавном сектору, али и рекордно високих непореских прихода услед уплате у буџет старих дугова ЕПС-а. Буџетски резултати су и закључно са априлом задовољавајући, али не и драстично бољи у односу на план (иако је претходне године у овом периоду забележен četiri puta veći deficit). Јавни дуг је у априлу износио 24,4 млрд евра или 74,1% БДП-а. Посебан део овог извештаја посвећен је упоредној анализи нивоа задужености и буџетских издвајања за камате у земљама Европе.
30. април 2015.
Фискална кретања у марту 2015 године
Фискална кретања у прва три месеца 2015. могу се у начелу оценити као задовољавајућа, али нису далеко боља од очекивања. Позитивно је то што се фискална консолидација за сада спроводи доследно и што су акцизе и ПДВ наплаћени у мало већем износу него што је планирано. Међутим, неповољно је веома неефикасно извршење јавних инвестиција (што је такође знатно допринело умањењу дефицита). У марту је остварен очекиван фискални дефицит од 25,7 млрд динара. Јавни дуг је порастао за 450 млн евра (180 млн ново задуживање и 270 млн услед јачања долара). Посебан део извештаја посвећен је детаљнијој анализи уоченог побољшања у наплати јавних прихода.
27. март 2015.
Фискална кретања у фебруару 2015. године
У фебруару је забележен консолидовани дефицит државе од 11,9 милијарди динара што је испод уобичајеног нивоа за овај месец. Посматрано по нивоима власти, у буџету Републике остварен је мањак од 12,3 милијарди динара, док су остали нивои власти забележили благи суфицит (0,4 милијарде динара). Јавни дуг је у фебруару повећан за преко 500 милиона евра услед новог задуживања државе и на крају месеца износио је 24,2 милијарде евра (73,2 % БДП-а). Процењујемо да ће дефицит опште државе у првом кварталу бити мањи од планираног (25-30 милијарди динара), делом и као последица привремених чинилаца – ванредног раста непореских прихода и слабијег извршења јавних инвестиција у прва два месеца.
4. март 2015.
Фискална кретања у јануару 2015. године
У јануару је остварен неуобичајено висок суфицит опште државе од 16,6 млрд динара. Остварени резултат је у највећој мери последица једнократног раста непореских прихода (услед уплате дивиденди Телекома) и успешно спроведених мера фискалне консолидације (смањење плата и пензија с краја претходне године). Иако поуздану оцену фискалних кретања на нивоу читаве године није могуће дати на основу података за само један месец, процењујемо да је остварени суфицит у складу са годишњим планом. Други део јануарског извештаја посвећен је анализи фискалних кретања у 2014. години.
2014. година
6. фебруар 2015.
Фискална кретања у децембру 2014. године
У децембру је остварен висок фискални дефицит од 44 млрд динара и поред сезонског раста јавних прихода, због рекордно високог извршења јавних расхода. Дуг опште државе је у децембру повећан за 450 млн евра и на крају 2014. године је износио 23,2 млрд евра или 72,2% БДП-а. Драстичан пад вредности евра према долару настављен је и у јануару (за 7%) што је повећало јавни дуг за 500 млн евра, па је на крају месеца достигнут ниво од 23,7 млрд евра (преко 74% БДП-а).
26. децембар 2014.
Фискална кретања у новембру 2014. године
Дефицит опште државе у новембру нижи је од уобичајеног и износи око 6 млрд динара, и резултат је (привременог) повећања јавних прихода у новембру, али и благог сезонског раста јавних расхода. До краја године, дефицит опште државе би могао достићи 270 млрд динара (око 7% БДП-а) а јавни дуг 23 млрд евра или 72% БДП-а. Други ребаланс буџета је фискално неутралан (планирани дефицит није промењен), али открива системске недостатке домаћег буџетског процеса.
1. децембар 2014.
Фискална кретања у октобру 2014. године
Дефицит опште државе у октобру износио је око 2 млрд динара, што је осетно ниже у поређењу са овогодишњим месечним просеком (око 15 млрд динара). Овај фискални резултат је, међутим, привременог карактера и у највећој мери последица је очекиваног сезонског раста прихода од ПДВ-а. Дуг опште државе је током октобра повећан за око 90 млн евра и на крају месеца износио је 22,7 млрд евра односно 69,5% БДП-а. Укупан фискални дефицит у 2014. години би могао бити нешто мањи од претходних процена и износити око 290 млрд динара.
31. октобар 2014.
Фискална кретања у септембру 2014. године
У септембру је остварен дефицит опште државе од 14 млрд динара и нешто је нижи од месечног просека у 2014. години. До краја године могао би достићи 300 млрд динара (7,6% БДП-а) . У септембру је јавни дуг повећан за 250 млн евра. До краја године премашиће 23 млрд евра (око 70% БДП-а).
30. септембар 2014.
Фискална кретања у августу 2014. године
Фискални савет ће убудуће редовно објављивати анализе месечних фискалних кретања. Ови извештаји ће бити припремани непосредно након објављивања званичних података. У овом, првом извештају, дајемо анализу доступних података за период јануар-август 2014. године, као и наше пројекције за целу 2014. годину. У будућим извештајима ћемо, по објављивању података, обрађивати месечна фискална кретања, уз повремене тематске осврте на актуелне изазове.
