Оцене и мишљења
25. новембар 2024.
Анализа Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2023. годину
Предлог закона о завршном рачуну доноси потпун приказ прихода и расхода Републике и показује да је у 2023. забележен дефицит од 178,7 млрд динара, односно 2% БДП-а. Иако доноси важне нове информације, постоје битни елементи овог документа који нису развијени до потребног нивоа и које би било значајно унапредити. Конкретно, начин образлагања одступања реализованих расхода у односу на план није одговарајући јер коришћена планска величина није релевантна, а образложења важних одступања уопште не постоје или су недовољна. На пример, остаје неразјашњено зашто је за саобраћајницу Рума-Шабац-Лозница или за изградњу Националног стадиона са пратећим садржајима исплаћено по 40% више средстава него што је ребалансом планирано, а за београдски метро знатно мање од плана. Такође, у 2023. је из републичког буџета било исплата енергетским предузећима (Србијагасу, ЕДС-у, ЕМС-у) у укупном износу од око 420 млн евра, што завршни рачун није приказао. Даље, извештавање о употреби текуће буџетске резерве нужно је унапредити тако да недвосмислено буде јасно колико она износи, премда је познато да је у 2023. остала у границама законског лимита од 4% прихода. На крају, извештавање о учинку још увек није ни близу нивоа који би могао суштински да допринесе мерењу ефеката различитих буџетских програма, што је његова намена.
25. новембар 2024.
Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2025. годину
Након што је Влада Србије током 2024. већ направила заокрет у вођењу фискалне политике – окрећући је ка већој експанзивности (повећање буџетског дефицита) – слична фискална политика планира се и у 2025. години. Предложеним буџетом предвиђено је да дефицит Републике у 2025. износи 3% БДП-а (око 2,7 млрд евра). То је повећање у односу на 2024, за коју је последњим Ребалансом планиран фискални дефицит од 2,7% БДП-а (око 2,2 млрд евра). Предложени буџет за 2025. годину доноси одређена унапређења на техничком нивоу (побољшана је интеграција индиректних корисника у буџетски процес, започето је увођење „зеленог“ буџетирања) и кредибилно пројектује јавне приходе и јавне расходе. Међутим, бројни суштински изазови фискалне политике остају нерешени. Фискални дефицит од 3% БДП-а је релативно висок за Србију, а његово повећање у односу на 2024. представља неповољну промену општег смера фискалне политике, која ће у условима још увек релативно високе инфлације и привредног раста који је близу потенцијалног нивоа деловати проциклично. Буџет за 2025. најављује задржавање изузетно високог нивоа јавних инвестиција од 7,4% БДП-а на нивоу консолидоване државе, тако да иза планираног повећања дефицита у следећој години углавном стоји раст текућих расхода Републике.
8. новембар 2024.
Оцена Ревидиране Фискалне стратегије за 2025. годину са пројекцијама за 2026.и 2027. годину
Најважнија промена у Ревидираној Фискалној стратегији за период 2025-2027. у односу на нацрт овог документа је релативно снажно повећање јавних расхода у средњем року, преко очекиваног раста јавних прихода, што ће имати за резултат повећање фискалног дефицита у следеће три године на 3% БДП-а. Поред најаве вођења експанзивније фискалне политике у средњем року, важна промена у Ревидираној Фискалној стратегији је и то што се при обрачуну фискалних агрегата који се уобичајено мере у односу на БДП (јавни дуг, дефицит, издаци за пензије и плате у јавном сектору и друго) прешло на ревидирану и значајно повећану процену БДП-а Србије. Фискални савет оцењује да додатно повећање дефицита у средњем року није било неопходно – тим пре што иза њега већим делом стоји раст текуће буџетске потрошње, а не јавних инвестиција. Ипак, оцењујемо да планирано повећање дефицита не би требало да угрози макроекономску стабилност и одрживост јавних финансија. Значајно унапређење овог стратешког документа је то што по први пут садржи преглед великих инвестиционих пројеката из републичког буџета. Упркос томе, стратешки планови државе у области јавних инвестиција и даље остају нејасни. Ревидирана Фискална стратегија доноси ограничен и недовољан напредак у сегменту структурних реформи у односу на нацрт овог документа из јуна ове године.
23. септембар 2024.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2024. годину
Главно обележје предложеног ребаланса буџета је снажно повећање јавних расхода. Њихов раст у односу на иницијални буџетски план износи чак 198 млрд динара (готово 1,7 млрд евра). Иако су ребалансом знатно повећани и приходи буџета (за готово 133 млрд динара, тј. преко 1,1 млрд евра) – то није било довољно да компензује планирано повећање буџетских расхода. Због тога је крајњи резултат предложеног ребаланса повећање фискалног дефицита – са 197 млрд динара (око 1,7 млрд евра) на 263 млрд динара (преко 2,2 млрд евра). Посматрано као учешће у БДП-у, предвиђено је да се дефицит буџета у 2024. повећа са 2,2% БДП-а на 2,9% БДП-а. Србија је тако после три узастопне године постепеног уравнотежавања буџета, овим ребалансом променила смер фискалне политике. Планирано погоршање фискалних кретања нема тежину да угрози макроекономску стабилност Србије, али повећање експанзивности фискалне политике у условима високих каматних стопа може бити корак у погрешном смеру – нарочито уколико раст капиталних инвестиција не доведе до бржег раста БДП-а. Ревидирани буџетски оквир је кредибилно и донекле конзервативно планиран, због чега постоји могућност да фискални дефицит у 2024. години на крају буде и нешто мањи од плана из ребаланса.
5. јул 2024.
Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину
Главна новина коју доноси Нацрт Фискалне стратегије за период 2025-2027. је поновно одлагање почетка примене општих фискалних правила која се односе на дозвољену величину дефицита и јавног дуга. Према претходним најавама Владе, пуна имплементација ових правила, која су усвојена крајем 2022. године, требало је да почне од буџета за 2025. годину, али се у Нацрту њихово ступање на снагу сада помера за још четири године. Овако нагле промене највиших приоритета фискалне политике не би смеле да се дешавају и лоше говоре о кредибилитету прокламованих државних политика и стратешких докумената. Нацрт Фискалне стратегије предвиђа повећање дефицита и расхода за камате, као и спорију стабилизацију јавног дуга у односу на претходне планове државе. Основни разлог због ког је Влада одустала од примене општих фискалних правила, тј. определила се за већи буџетски дефицит и задуживање, јесте увођење нових инвестиционих пројеката у јавне расходе (без одговарајућих уштеда на другим позицијама којима би се ово повећање компензовало). Упркос томе што се планира нешто експанзивнија фискална политика у средњем року, Фискални савет оцењује да нове политике које доноси Нацрт Фискалне стратегије не би требало да угрозе макроекономску стабилност и одрживост јавних финансија Србије. Дугорочна фискална стабилност пресудно зависи од контроле пензија и плата у јавном сектору, због чега сматрамо да је неопходна доследна примена посебних фискалних правила која одређују ниво и средњорочну динамику ових буџетских издатака.
Преузмите документ на енглеском језику
20. октобар 2023.
Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2024. годину
Буџетом за 2024. планира се дефицит Републике од 197 млрд динара, тј. 2,2% БДП-а. Оволики фискални дефицит (од скоро 1,7 млрд евра) јесте и даље превисок за Србију, на шта указује и формула из фискалних правила. По њој би одговарајући ниво буџетског дефицита Србије требало да буде испод 1,5% БДП-а. Ипак, буџетом за 2024. направљени су одређени помаци у добром смеру. Планирани буџетски дефицит у 2024. нижи је од оног који се предвиђа у 2023. години (2,8% БДП-а), а током 2024. очекује се и даље смањивање учешћа јавног дуга у БДП-у (са 53,3% на 51,7%). Дакле, иако се у 2024. још увек неће потпуно достићи најважнији фискални циљеви, јавне финансије постављају се на добру путању да се они остваре у 2025. години. Из угла појединачних фискалних политика, буџет за наредну годину не доноси велике промене. До поменутог, умереног умањења буџетског дефицита у односу на 2023. доћи ће се готово по аутоматизму, а не услед нових мера фискалне политике. Буџетска издвајања за ЕПС и Србијагас у 2024. знатно ће се смањити (за ЕПС се изгледа не планирају средства), а главни разлог за то је повећања финалних цена гаса и електричне енергије током 2023. и знатно побољшање биланса ових предузећа. Такође, у наредној години више се не планирају нове исплате једнократних и неселективних давања становништву, што је била уобичајена пракса у неколико претходних година (за пензионере, децу и друго). У најкраћем, буџет за 2024. доноси мања и лако достижна унапређења главних показатеља јавних финансија, али без амбициознијих (и потребних) реформских мера.
6. октобар 2023.
Мишљење на Ревидирану Фискалну стратегију за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину
Ревидирана Фискална стратегија предвиђа даље постепено уравнотежавање буџета, али без већих (и потребних) реформи јавних финансија. Најшири средњорочни циљеви Стратегије – фискални дефицит и јавни дуг – дефинисани су у добром смеру. Предвиђено је постепено смањивање дефицита с планираних 2,8% БДП-а у 2023. на 2,2% БДП-а у 2024, па на 1,5% БДП-а у 2025. и у 2026. години. Учешће јавног дуга у БДП-у требало би такође благо да се смањује – са 53,3% (крај 2023. године) на 50% (крај 2026. године). Влада јесте била у прилици да направи нешто одлучнији (и економски пожељнији) програм уравнотежавања буџета у средњем року, али се и овако дефинисани циљеви могу оценити као прихватљиви, јер је најважније да се из године у годину смањују буџетски дефицит и јавни дуг (у односу на БДП). Главна мањкавост Стратегије, међутим, је то што се њена амбиција у највећој мери овде завршава. Наиме, осим неспорне и Стратегијом препознате потребе за даљом фискалном стабилизацијом, Србија има и бројне друге аспекте јавних политика који нису довољно добро уређени: запосленост и зараде у јавном сектору; социјална политика; јавна и државна предузећа; одабир и управљање јавним инвестицијама; прекомерно загађење животне средине; просвета; здравство и друго. Стратегија ове проблеме не препознаје на одговарајући начин и не предвиђа конкретне реформе у поменутим областима којима би се знатно унапредио квалитет живота грађана Србије.
4. октобар 2023.
Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2022. годину
Законом о завршном рачуну грађанима Србије полаже се финални, детаљан извештај о наплаћеним и потрошеним јавним средствима, као и о задуживању државе у 2022. години. Овај документ је разрешио део недоумица у вези с конкретним фискалним политикама из 2022. године – али су нека питања и даље остала отворена. На пример, у Завршном рачуну сад може да се види да је током 2022. чак 122 млрд динара (преко милијарду евра) прерасподељено мимо уобичајене буџетске праксе, тј. коришћењем текуће буџетске резерве. Оно што је, међутим, још увек остало непознато јесте то како је тачно потрошено преко 500 млн евра од тих средстава. Наиме, одлукама Владе ови расходи класификовани су као поверљиви (иако су готово у целости реализовани ван сектора безбедности). Ова, као и највећи део других недоречености Завршног рачуна не могу се третирати као изоловани случајеви. То је заправо последица ширих и фундаменталних проблема у управљању јавним финансијама Србије чијим отклањањем би се буџетски процес знатно унапредио.
8. септембар 2023.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2023. годину
Добра страна предложеног ребаланса буџета Републике Србије за 2023. годину је то што се основни фискални токови ипак нису отргли контроли. Планирани фискални дефицит од 2,8% БДП је неспорно висок, али се тај мањак у буџету објективно ипак не може оценити као алармантан. Међутим, његова главна одлика је то што Влада уводи нове и снажне расходне мере, које се делом финансирају из задуживања, а делом повећањем пореских намета. Главне од тих мера су: 1) повећање субвенција за пољопривреду, 2) ванредно повећање пензија, 3) повећање зарада за запослене у образовању и делу здравства и 3) једнократна исплата 10.000 динара за свако дете до 16 година старости. С приходне стране буџета, главна мера је повећање акциза за 8% на готово све акцизне производе. Имајући у виду највеће економске изазове с којима се Србија суочава у 2023. години, пре свих високу инфлацију и низак привредни раст, оцењујемо да су предложене мере економски упитне и социјално неоправдане, због чега не представљају адекватан одговор фискалне политике на ове изазове. Једна од основних замерки Фискалног савета је то што је пропуштена добра прилика да се фискални дефицит већ ове године смањи на ниво од испод 1,5% БДП, што би у значајној мери смањило потребе за задуживањем земље и увело јавне финансије Србије у мирније воде.
9. јун 2023.
Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину
Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину достављен је Фискалном савету на давање мишљења 19.5.2023. године. Фискални савет је, у складу са својим законским обавезама и роковима, то Мишљење припремио и доставио Влади и Народној скупштини 31.5.2023. као што налаже редовна буџетска процедура. Међутим, у међувремену су државни званичници најавили нове, велике и непланиране промене фискалне политике о којима није било речи у стратешком документу Владе који је Фискални савет разматрао. Због тога, мимо уобичајене праксе, поред Мишљења на нацрт Фискалне стратегије за период 2024-2026. јавности достављамо на увид и оцену недавно најављених мера фискалне политике у форми напомена уз основни извештај.
Напомене уз Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2024. са пројекцијама за 2025. и 2026. годину
5. децембар 2022.
Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину
Предлог закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину потврђује претходно познату чињеницу да је дефицит републичког буџета у тој години износио 4,5% БДП-а, али овај документ доноси и нове информације у погледу структуре буџетских прихода и расхода. Кључна разлика је то што је овај фискални резултат остварен на вишем нивоу прихода и расхода него што је било исказано у месечним извештајима Министарства финансија, а која потиче од ванбуџетских прихода и из њих финансираних расхода које реализују поједини индиректни корисници (школе, факултети и др.) чија се реализација не прати на месечном нивоу. Завршни рачун показује да је преко текуће буџетске резерве у 2021. потрошено 22 млрд динара (190 млн евра) више него што је објављено у Службеним гласницима. Према оценама Фискалног савета, ти трошкови нису били у складу са основном наменом текуће буџетске резерве. Такође, највећи део те потрошње је по свему судећи неоправдано означен као „поверљив“ и „строго поверљив“, што је послужило као основ да се извештаји о тим трошковима не објаве у реалном времену. Мањкавост овог документа је то што образложење одступања реализације у односу на буџетски план нема готово никакву информациону нити аналитичку вредност – нпр. огромно пробијање плана на позицији буџетских позајмица није адекватно обрађено, подаци о субвенцијама за привлачење инвестиција поново нису детаљније образложени, а нема ни информација о томе по ком основу, коме и у ком износу је држава плаћала казне и пенале у 2021. години.
5. децембар 2022.
Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2023. годину
Предлог буџета за 2023. предвиђа релативно висок фискални дефицит од 264 млрд динара или 3,3% БДП-а. Кад се то упореди с дефицитом од 3,9% БДП-а који је планиран недавно усвојеним ребалансом буџета за 2022, ипак се може оценити да буџет за 2023. постепено води јавне финансије у добром смеру. Главни разлог због ког фискална унапређења нису могла да буду снажнија је још увек велики губитак јавних предузећа из енергетског сектора (ЕПС и Србијагас) који и у 2023. намеће огроман фискални трошак. У буџет је за ову намену директно укључено око 1,2 млрд евра (1,7-1,8% БДП-а) – што значи да је преко пола фискалног дефицита у 2023. непосредна последица неуспешног пословања ЕПС-а и Србијагаса. То, међутим, нису чак ни сви трошкови које порески обвезници сносе због ових предузећа. Буџетом је такође омогућено да држава изда до милијарду евра нових гаранција на њихово задуживање, што формално не улази у дефицит за 2023. годину. Међутим, такве гарантоване кредите јавна предузећа раније по правилу нису враћала, па је и ово вероватан будући трошак пореских обвезника. Кад се изузму огромни издаци за ЕПС и Србијагас, буџет је углавном у реду. Јавни приходи и јавни расходи (без енергетике) у највећој мери су уравнотежени, задржава се висок ниво издвајања за јавне инвестиције и наставља се са постепеним растерећењем доприноса и пореза на рад. Важна позитивна новост у буџету за 2023. је и то што се после три године напокон укидају неселективне исплате новца становништву које су биле и економски и социјално погрешне.
17. новембар 2022.
Мишљење на Ревидирану Фискалну стратегију за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину
Још од избијања здравствене кризе 2020. на коју се надовезала и енергетска криза, буџет Србије бележи ванредно велике дефиците. Они су добрим делом били последица неоортодоксних расходних политика државе (велике субвенције привреди, неселективна давања становништву, покривање огромних губитака јавних предузећа из енергетског сектора и др). То, међутим, не може да траје неограничено и фискална политика мора да се врати у колосек, што ревидирана Фискална стратегија у основи и предвиђа. У плану је, наиме, да се фискални дефицит са 3,8% БДП-а, колико је предвиђено да износи у 2022, смањи у неколико корака на 1,4% БДП-а у 2025. години. Оваква стабилизација буџета резултираће смањењем јавног дуга садашњих око 57% БДП-а на 54% БДП-а у 2025. години. Планирана фискална стабилизација почива првенствено на решавању проблема јавних предузећа у енергетском сектору. Губици Србијагаса могу се решити само изменом политике цена гаса на домаћем тржишту, што Фискална стратегија подразумева мада нигде експлицитно не помиње. Проблеми у ЕПС-у, с друге стране, могу да се реше само свеобухватном и темељном реформом, а не парцијалним мерама јер предузеће више није у могућности да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе. Иако план достизања дефицита од 1,4% БДП-а до краја 2025. оцењујемо кредибилним, анализа кретања појединачних приходних и расходних ставки показује одређене неконзистентности које би требало исправити. Реформски део Стратегије и после њене ревизије још увек остаје слабији део овог документа, али ипак доноси једну важну новину – увођење нових фискалних правила, која Фискални савет оцењује као начелно добра и дугорочно одржива.
8. новембар 2022.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2022. годину
Предложени ребаланс буџета Републике доноси неуобичајено велике промене и на страни јавних прихода и на страни јавних расхода, као и повећање планираног дефицита са 3 на скоро 4% БДП-а. Три су главна разлога због ког се предложени ребаланс толико разликује од иницијалног буџета. Први је снажно убрзање инфлације које највећим делом стоји иза повећања јавних прихода. Буџет је израђен с претпоставком да ће просечна инфлација у 2022. бити 3,7%, а уместо тога износиће скоро 12%. Други је уношење у буџет великог броја расходних политика које нису биле првобитно планиране. За већину ових издатака то је заправо сад само формалност пошто су већ спроведене или се спроводе (исплата два пута по 100 евра за младе, повећање помоћи за прво, друго и треће дете, туристички ваучери и друго). Трећа и појединачно највећа промена у ребалансу је финансирање огромних губитака јавних предузећа из енергетског сектора (Србијагас и ЕПС). У буџет је директно укључено око 1,3 млрд евра средстава за ове намене, а стварни трошкови државе још су већи јер се реализују и издавањем гаранција на њихово задуживање. Фискални савет као један од највећих недостатака предложеног ребаланса издваја то што су ови огромни и првобитно непланирани издаци за јавна енергетска предузећа, сматрамо неоправдано, исказани врло нетранспарентно.
3. јун 2022.
Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. годину
Нацрт Фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. израђен је у специфични околностима, због чега има одређена објективна ограничења. Пре свега, још увек се не могу прецизно сагледати сви ефекти који ће на економију и фискалну политику Србије имати растуће глобалне неизвесности услед рата у Украјини, уз енергетску кризу и снажан раст цена хране и других примарних производа. Такође, Нацрт Стратегије направљен је пре формирања нове Владе која тек треба да добије мандат да води економску политику у наредном четворогодишњем периоду. Иако сви ови чиниоци ограничавају могућности Стратегије да потпуно прецизно дефинише фискалну политику у средњем року, веома је важно то што припрема овог документа у 2022. није одложена (што се најчешће дешавало у претходним кризама). Најбитнија порука нове Стратегије је да се и поред растућих неизвесности не одустаје од стабилизације буџета и умањења јавног дуга у средњем року. Највећи пропуст Стратегије, с друге стране, је то што је подбацила у анализи фискалних ризика и проблема јавних предузећа из сектора енергетике (Србијагас и ЕПС), а уз то ни план структурних реформи није довољно детаљно представљен, квантификован нити повезан са фискалним пројекцијама.
26. новембар 2021.
Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2020. годину
Завршни рачун буџета Републике за 2020. потврдио је износ оствареног фискалног дефицита у тој години, али донео је и нека нова сазнања. Наиме, фискални дефицит у 2020. износио је 458 млрд динара (8,3% БДП-а), што је информација којом смо располагали и раније, а нова информација је то да је овај резултат остварен с већим и приходима и расходима буџета него што се мислило. То је у основи резултат прихода и расхода индиректних буџетских корисника у износу од око 43 млрд динара (0,8% БДП-а), о којима Министарство финансија не извештава у оквиру редовног месечног извештавања. Још једна важна информација коју је донео завршни рачун за 2020. јесте да је кроз текућу буџетску резерву у тој години потрошен за 14 млрд динара већи износ него што је у реалном времену било објављено у Службеним гласницима, укупно преко 100 млрд динара. Постоје и неке важне области државне потрошње које завршни рачун за 2020. није довољно расветлио, а највећи број мањкавости овог документа заправо се понавља из године у годину. Фискални савет стога још једном у овом извештају укратко износи кључне препоруке за унапређење његове информативности.
22. новембар 2021.
Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2022. годину
Предлог буџета за 2022. предвиђа наставак постепеног смањивања фискалног дефицита у односу на претходне године. Предвиђени фискални дефицит у 2022. износи приближно 1,7 млрд евра (3% БДП-а), што је мање од оствареног дефицита у 2020. години (3,8 млрд евра) и планираног дефицита у 2021. години (2,6 млрд евра). Притом, предвиђени фискални дефицит у 2022. води и ка благом умањењу превеликог учешћа јавног дуга у БДП-у (планирано је са 58,2% на крају 2021. на 56,5% на крају 2022. године). Иако дефицит од 3% БДП-а у 2022. неспорно представља корак у добром смеру, он је још увек превисок и није дугорочно одржив па ће морати да се смањује у наредним годинама (што предвиђа и Фискална стратегија). Фискални савет, међутим, већ сад види као доста изгледно то да би јавни приходи у 2022. могли бити приметно већи од планираних (нарочито узимајући у обзир последње убрзање инфлације), док су јавни расходи буџетирани прешироко па лако могу да буду мањи од плана. Таква кретања јавних прихода и расхода водила би ка још пожељнијем, мањем фискалном дефициту од 3% БДП-а у 2022. години. Препорука Фискалног савета је да се ова потенцијално боља фискална кретања искористе да се фискални дефицит већ у 2022. сведе на око милијарду евра (испод 2% БДП-а) – уместо да се током године уводе нови, тренутно непланирани расходи у буџет (што је била честа пракса у сличним ситуацијама у претходним годинама). Јавне финансије би се, дакле, већ током 2022. могле уз минималне напоре увести у релативно мирне воде и ову прилику не би требало пропустити.
2. новембар 2021.
Мишљење на Ревидирану фискалну стратегију за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину
Ревидирана Фискална стратегија задржава начелно добре циљеве фискалне политике – постепено смањење дефицита и дуга државе. Главни квантитативни циљеви ревидиране Стратегије остали су непромењени у односу на њен Нацрт из маја 2021. године. Фискални дефицит требало би прво да се смањи у 2022. на 3% БДП-а, а затим да настави додатно да се смањује до 1% БДП-а у 2024. години. Циљ за јавни дуг остао је да се његово учешће умањи за око 4,5 п.п. у односу на крај 2021. године – са 58,2% БДП-а на 53,8% БДП-а. Фискални савет је у свом Мишљењу на нацрт Стратегије из јуна 2021. овакав план већ оценио као прихватљив и такву начелну оцену задржавамо и у Мишљењу на ревидирану Фискалну стратегију. Пропуштена је, међутим, прилика да се повољнији фискални резултати из 2021. још боље искористе – што би водило мањем задужење државе у средњем року за преко милијарду евра. Фискални савет је у јуну месецу дао препоруке за унапређење нацрта Фискалне стратегије како би се повећао кредибилитет овог документа, али део тих препорука није укључен у ревидирану Фискалну стратегију, док неке нису усвојене на одговарајући начин.
25. октобар 2021.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. и основне препоруке за буџет 2022. године
Предложени ребаланс буџета Републике усмерен је ка стабилизацији јавних финансија због чега се, уз одређене замерке, може оценити повољно. Од избијања здравствене кризе почетком 2020. јавне финансије Србије биле су принуђене да се брзо прилагођавају на новонасталу ситуацију и трпе велике ванредне трошкове. То је резултирало неуобичајено великим бројем измена (ребаланса) буџета којима је током године снажно повећаван фискални дефицит (април и новембар 2020, април 2021. године). Предложени, други ребаланс буџета за 2021, међутим, разликује се од претходних кризних ребаланса јер предвиђа знатно смањење фискалног дефицита од око 900 млн евра (са 6,7% БДП-а на 4,9% БДП-а). Иако је и фискални дефицит од 4,9% БДП-а још увек превисок, он заправо представља добру основу за потребну даљу стабилизацију јавних финансија у наредним годинама. Највећи део, тј. скоро 3,5% БДП-а од планираних 4,9% БДП-а дефицита, чине ванредне мере које нису трајан буџетски трошак (исплате минималца приватним предузећима, неселективна помоћ грађанима и друго). То значи да се у наредну годину преноси фискални дефицит који је нижи од 1,5% БДП-а што је добар темељ за израду буџета за 2022. годину. Фискални савет зато уз оцену Предлога ребаланса препоручује Влади да додатно искористи повољнија фискална кретања из 2021. и дефицит државе у 2022. планира на нивоу од око 2% БДП-а – уместо 3% БДП-а колико је раније било предвиђено Фискалном стратегијом. Нешто снажније смањивање фискалног дефицита у 2022. од првобитног плана вишеструко је добра мера економске политике.
4. јун 2021.
Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину
Фискална стратегија предвиђа начелно добре циљеве фискалне политике у средњем року. Након снажног повећања фискалног дефицита током трајања здравствене кризе у 2020. и 2021. години – нацртом Фискалне стратегије предвиђено је постепено уравнотежење јавних финансија у средњем року. Планирано је да се фискални дефицит с око 7% БДП-а (колико се планира и 2021. години), умањи у 2022. на 3% БДП-а, а затим настави да се смањује до 1% БДП-а у 2024. години. Такво умањење дефицита преокренуло би тренутно растућу путању јавног дуга, тј. предвиђено је да се јавни дуг с нивоа од око 60% БДП-а спусти на око 55% БДП-а до краја 2024. године. Планирано уравнотежавање буџета остварило би се на економски здрав начин без наглих шокова: контролом повећања пензија и плата у јавном сектору, смањењем субвенција и неких других текућих расхода, док би се издвајања за јавне инвестиције задржала на веома високом нивоу од преко 6% БДП-а. На страни јавних прихода не планира се повећање пореза – напротив, уколико фискална кретања буду боља од очекивања најављено је да ће се то користити за умањење пореског оптерећења привреде. На крају, и макроекономске прогнозе из Стратегије оцењујемо као коректне у овом тренутку. Узимајући све наведено у обзир, средњорочни план Владе начелно је прихватљив – примедбе Фискалног савета на циљеве које Стратегија предвиђа као и на начин њиховог достизања су минималне. Међутим, главно питање је да ли ће се овакав план доследно спровести. Због тога су главне препоруке Фискалног савета за унапређење нацрта Стратегије усмерене управо ка повећању кредибилитета овог документа.
20. април 2021.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2021. годину
Предложеним ребалансом планира се заокрет у фискалној политици – кроз веома снажно повећање буџетског дефицита уз последичан раст јавног дуга. Након рекордно великог дефицита државе у кризној 2020. години од 8,1% БДП-а (око 3,7 млрд евра), буџетом за 2021. било је планирано да се јавне финансије Србије уведу у нешто мирније воде. Због тога је првобитни буџет за 2021. предвиђао да се фискални дефицит смањи на 3% БДП-а што би онда (по прогнозама Владе) довело до стабилизација јавног дуга у односу на БДП. Међутим, свега неколико месеци након почетка текуће године – од такве фискалне политике потпуно се одустало. Предложеним ребалансом предвиђено је да дефицит Републике уместо 2,9% БДП-а (око 1,5 млрд евра) износи 6,9% БДП-а (око 3,5 млрд евра). Повећање фискалног дефицита преко два пута, односно за 2 млрд евра у односу на првобитни план финансираће се новим задуживањем земље, што ће онда одложити и стабилизацију јавног дуга у односу на БДП. Наиме, с овако планираним дефицитом јавни дуг ће и током 2021. наставити да расте у односу на БДП – с 58,2% БДП-а на ниво од 61 до 62% БДП-а на крају године – што је претерано велико задужење за земљу попут Србије.
28. децембар 2020.
Мишљење на Фискалну стратегију за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину
Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023. предвиђа постепено враћање у равнотежу јавних финансија. Планирано је да се фискални дефицит са 8,9% БДП-а из 2020. смањи за три године на 1% БДП-а уз смањење јавног дуга са скоро 60% БДП-а на 56% БДП-а. Стратегијом се планира и велико побољшање структуре буџета тако што би се снажно смањило учешће државних субвенција и плата у јавном сектору у буџетским расходима, а повећало учешће јавних инвестиција. Конкретније, Стратегија каже да ће субвенције у 2023. да се номинално смање за око 20% у односу на 2021, а да ће плате у јавном сектору у наредне три године да расту мање од 5% годишње. По пројекцијама из Стратегије буџет не би оскудевао ни у пореским приходима пошто је прогнозирано да ће привредни раст у 2021. да износи 6%, а у 2022. и 2023. години 4%. Раст БДП-а покретале би инвестиције приватног сектора за које се очекује да ће у наредне три године реално да расту преко 10% годишње. Главно питање, међутим, је да ли ће планирана макроекономска и фискална кретања (која су готово идеална) заиста и да се остваре. Стратегија не дефинише довољно добро конкретне политике којим би се то обезбедило: 1) нису јасно представљене кључне мере Владе које би довеле до очекиваног снажног раста приватних инвестиција од 10% годишње и последично релативно високог раста БДП-а; 2) не зна се како ће се у пракси ограничити раст плата у јавном сектору у средњем року кад држава такву политику не спроводи ни током кризе и 3) није приказан довољно чврст план темељног реструктурирања најважнијих државних и јавних предузећа које је неопходно за пројектовано смањење субвенција.
28. децембар 2020.
Оцена Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике за 2019. годину
Предложени завршни рачун за 2019. практично је потврдио претходне информације о фискалном резултату Републике из месечних извештаја Министарства финансија. Према Предлогу завршног рачуна буџета Републике за 2019. годину, Србија је претходну годину завршила са суфицитом у републичком буџету од 13,4 млрд динара, што је готово идентично претходно познатом резултату из редовних извештаја Министарства финансија (суфицит од 12,8 млрд динара). То је било и очекивано, јер подаци за поједине индиректне буџетске кориснике који нису укључени у месечно извештавање у приближно истој мери оптерећују и приходну и расходну страну буџета. Такође, остварени резултат био је за око 35 млрд динара бољи него што се иницијално планирало, а Фискални савет је већ извештавао о томе да је то највећим делом резултат боље наплате прихода републичког буџета. Конкретно, 1) повољнији макроекономски трендови него што се процењивало при изради буџета допринели су бољој наплати прихода од акциза, ПДВ-а и пореза на доходак; 2) приходи од пореза на добит су у старту нешто конзервативније планирани, па су наплаћени у већем износу него што се предвиђало; и 3) дошло је до ванредног повећања непореских прихода по различитим основама. Кад подвучемо црту, Фискални савет задржава основну оцену да су фискална кретања у 2019. била повољна, као и да су јавни приходи и расходи у претходној години били приближно уравнотежени у структурном смислу.
1. децембар 2020.
Оцена Предлога закона о буџету за 2021. годину
Предлогом буџета за 2021. предвиђен је дефицит Републике од 178,5 млрд динара (3% БДП-а) и незнатно већи дефицит на нивоу опште државе од око 180,3 млрд динара. Овај план, међутим, почива на оптимистичној претпоставци да ће раст БДП-а у 2021. бити високих 6% која лако може да се не оствари. У случају нижег привредног раста јавни приходи се не би реализовали по плану, па би дефицит могао бити осетно већи од 3% БДП-а (близак 4% БДП-а) а учешће јавног дуга у БДП-у уместо да се закочи наставило би да расте (преко 60% БДП-а). Уколико се у 2021. наставе и неповољне епидемиолошке околности, можда ће бити неопходан и нови (свакако мањи) пакет помоћи привреди који би додатно оптеретио јавне финансије. Због толико много неизвесности оцењујемо да је буџет за 2021. требало опрезније да се планира, с дефицитом до 2% БДП-а како је Фискални савет и препоручивао Влади у новембру 2020. године. То се могло постићи пре свега замрзавањем зарада у јавном сектору (или њиховом минималном индексацијом), као и одлагањем или одустајањем од пројеката који у 2021. нису хитни (веома велики трошкови опремања безбедносног сектора, изградња аеродрома у Требињу, субвенције за електронске фискалне касе, субвенције такси превозницима, повећана издвајања за привлачење инвеститора и друго).
09. новембар 2020.
Оцена Предлога ребаланса буџета Републике за 2020. и препоруке за фискалну политику у 2021. години
Ребалансом је предвиђен рекордно висок дефицит републичког буџета од 483 млрд динара (8,8% БДП-а) док је на нивоу опште државе планиран дефицит од 492 млрд динара (8,9% БДП-а). Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40% у односу до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године. Уз то, компаративна анализа показује да ће дефицит Србије у 2020. бити и међу највећим у ЦИЕ (где ће у просеку износити 7,5% БДП-а). То све се не може објаснити само утицајем пада БДП-а на јавне приходе и непосредним трошком спроведених антикризних мера. Добар део дефицита у 2020. настао је заправо тако што је здравствена криза оголила проблеме који су дужи низ година гурани под тепих. Дугогодишња недовољна улагања у здравство довела су до тога да је Србија у текућој кризи морала да издвоји знато више буџетских средстава у односу на упоредиве земље за набавку неопходне опреме и унапређење здравствене инфраструктуре. Ни проблеми државних и јавних предузећа (Ер Србија, ЕПС) нису од јуче. Криза је заправо била само окидач за државну интервенцију којом је у 2020. покривен део трошкова њиховог неуспешног пословања – што би се вероватно десило у неком тренутку и да није било кризе. Уз све то, година ће се завршити и са неодрживо великим издацима за плате запослених у јавном сектору јер су оне у 2020. прекомерно повећане (за око 10%), а БДП ће највероватније имати реални пад од око 1,5%. Због свега тога, огроман фискални дефицит који је предвиђен предложеним ребалансом отвара и кључно додатно питање – како ће држава у наредној години ставити под контролу све ове трошкове и поново увести ред у јавне финансије?
28. април 2020.
Оцена Владине уредбе о ребалансу буџета за 2020. годину
Ребаланс буџета Републике за 2020. годину усваја се мимо стриктно дефинисане процедуре у Закону о буџетском систему, уредбом Владе од 24. априла 2020. године. Постоји неколико разлога који су условили усвајање ребаланса по убрзаној процедури. Прво, ребаланс омогућава хитно додатно задуживање државе и спровођење мера за помоћ привреди током пандемије – које без ребаланса нису могле да се спроведу, јер нису биле планиране првобитним буџетом. Друго, буџет за 2020. ће се (након стабилизације прилика у земљи) највероватније додатно мењати – и тада ће морати да се поштују све законом предвиђене процедуре. Наиме, у усвојеном ребалансу јесу дате тренутно најбоље могуће економске и фискалне пројекције за 2020, али мало је вероватно да ће се оне у потпуности остварити. Уз све то, у 2020. планирани су парламетнарни избори након којих се по правилу усваја ребаланс (који прати промене у организацији нове Владе). Када све ово буде познато буџет ће морати поново да се мења, овај пут на систематичан начин – а сада усвојени ребаланс оцењујемо као изнуђено, прелазно решење, ком је основни циљ правовремена реализација антикризног пакета мера државе. Као што смо већ истакли приликом оцене пакета антикризних мера, највећа и неповратна грешка предложеног ребаланса јесте предвиђена исплата 100 евра пунолетним грађанима Србије.
8. април 2020.
Оцена антикризног програма економских мера
Циљ Владиног антикризног програма економских мера јесте да помогне што већем делу приватног сектора да опстане, тј. да тренутни пад пословне активности не доведе до трајног и прекомерног гашења радних места и огромне штете за грађане, привреду, на крају последично и за саме јавне финансије. За спровођење ових мера планирано је релативно снажно задуживање државе од преко 3 млрд евра у кратком року, што Фискални савет начелно подржава. Међутим, наша анализа показује да успех планираног програма пресудно зависи од следећа три чиниоца: 1) да све мере из програма буду економски рационалне; 2) да се на време обезбеди њихово финансирање и 3) да њихово спровођење буде ефикасно и правовремено, односно без кашњења. Оцењујемо да је већина планираних мера оправдана и у складу с добром међународном праксом, осим исплате сто евра пунолетним грађанима, за коју сматрамо да је економски неефикасна, социјално нефокусирана и фискално неодговорна.
12. децембар 2019.
Основни налази из завршних рачуна за период 2002-2018 и Оцена Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2018. годину
Након три године необјављивања и седамнаест година неусвајања завршних рачуна у Народној скупштини, ови важни закони за период 2002-2018. године ушли су у скупштинску процедуру. Тиме је учињен значајан корак ка унапређењу система за управљање јавним финансијама, јер једино завршни рачуни дају коначне и довољно свеобухватне информације о извршењу буџета Републике. Тако се испоставило да је стварна потрошња буџетских корисника осетно већа од износа који су били у буџетским плановима и извештајима Министарства финансија о текућем извршењу буџета. Наиме, завршни рачуни су показали да постоји део расхода буџетских корисника који није обихваћен редовним извештавањем, који у просеку износи око 570 млн евра годишње. Такође, завршни рачуни показују да се око 850 млн евра гоидшње потроши другачије од плана изложеног у буџету и усвојеног у Скупштини. Премда се начелно знало да се током године буџетске апропријације мењају коришћењем буџетске резерве и других нетранспарентних извора, али тек сада је могуће сагледати вредност и структуру ових промена. Оне нису у потпуности економски проблематичне (нпр. око четвртине те суме односи на повећање капиталних расхода), али је ипак реч о превеликом износу да би био распоређен потпуно мимо скупштинске процедуре и увида јавности кроз коју је прошао закон о буџету. Наша анализа је показала да предложени завршни рачуни имају и неке недостатке: пропуштена је прилика да се прикажу неке важне информације, као што су коме су и зашто плаћене огромне казне и пенали, која јавна предузећа су уплаћивала део добити у буџет и у ком износу, која предузећа су корисници субвенција за стране инвеститоре и др.
19. новембар 2019.
Оцена Предлога закона о буџету за 2020. годину и Ревидиране Фискалне стратегије за 2020-2022.
Оцењујемо да је предложени буџет за 2020. годину, у задатим оквирима, релативно добро планиран. Највећа економска грешка која се односи на планирану буџетску политику у 2020. направљена је пре израде буџета за следећу годину – ребалансом буџета за 2019. Тим ребалансом дефинисано је прекомерно повећање плата у општој држави у просеку од 9,6% (знатно брже од раста привредне активности) што је унапред определило велики део расхода у буџету за 2020. годину. Преостала буџетска средства расподељена су углавном на добар начин због чега Фискални савет предложени буџет за 2020. начелно оцењује позитивно. Укупни расходи планирани су приближно у висини прихода, тј. предвиђа се одговарајући, низак, дефицит републичког буџета од 20 млрд динара (0,3% БДП-а). Пројекције прихода и расхода добре су и конзервативне, па нема израженог ризика да се дефицит отргне контроли. Напротив, лако би могло да се деси да дефицит буде мањи од планираног. На крају, буџет предвиђа солидно повећање јавних инвестиција у инфраструктуру, а у оквиру прихода смањење пореског оптерећења зарада – што су добре мере које су, међутим, могле бити снажније да је повећање зарада било мање и фискално одговорно, тј. у складу са економским растом.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
1. октобар 2019.
Оцена Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2019. годину
Ребалансом буџета предвиђено је да се до краја године потроши сав вишак средстава који би се током 2019. године остварио у републичком буџету, који је остварен захваљујући бољој наплати јавних прихода од очекиване. Повећањем јавних расхода за око 50 млрд динара, уместо малог суфицита буџет ће завршити у дефициту од 0,5% БДП-а – што је првобитно и било планирано за ову годину. Анализа Фискалног савета показује да је под одређеним условима ова одлука Владе прихватљива. Јавни дуг Србије смањен је на нешто изнад 50% БДП-а и земљи не прети више непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга – али зато привредни раст у 2019. подбацује. Због тога би било у реду да се расположива буџетска средства потроше, пре свега, за ефикасан подстицај привредном расту. Главни проблем предложеног ребаланса, међутим, је то што само четвртина нових средстава иде на такве мере, тј. на изградњу инфраструктуре (питање је да ли ће се и то потрошити), а нови расходи Републике највећим делом одлазе на непродуктивне намене. Од предвиђених нових мера, економски и фискално најнеодговорније је претерано повећање зарада у општој држави које ће у просеку премашити 9,5% и бити знатно веће од оствареног привредног раста.
04. јул 2019.
Мишљење на нацрт Фискалне стратегије за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину
Квантитативни циљеви постављени у нацрту Фискалне стратегије су добро одабрани и оствариви. Низак средњорочни фискални дефицит од 0,5% БДП-а одговарајући је за Србију, јер води ка даљем смањењу учешћа јавног дуга у БДП-у, што осигурава макроекономску стабилност. Међутим, за потпуно оздрављење јавних финансија Србије и одрживо убрзање привредног раста потребно је дефинисати и спровести већи број структурних реформи, којих у Нацрту нема. Будући да је нацрт Фискалне стратегије први пут од 2011. припремљен пре почетка израде буџета за следећу годину, оцењујемо да је ово добар први корак ка поштовању буџетских процедура које имају за циљ да се годишњи буџети праве у складу с промишљеним средњорочним циљевима економске политике. Стога основна сврха примедби и препорука изнетих у овом извештају јесте да се до октобра месеца значајно унапреди нова, ревидирана верзија Стратегије и онда на основу ње припреми буџет за 2020. годину.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
18. април 2019.
Оцена Предлога закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима
Фискални савет оцењује да није оправдано да се буџетска средства користе за решавање проблема с кредитима индексираним у швајцарским францима. Прво, иако Правно схватање Врховног касационог суда ни у једном свом ставу не подразумева укључивање јавних средстава за решавање проблема кредита индексираних у швајцарским францима, предложени Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима предвиђа знатна издвајања из буџета, у износу од око 10 млрд динара – што сматрамо неоснованим. Друго, Закон представља преседан који носи фискалне ризике јер се односи само на групу дужника који још нису отплатили своја дуговања банкама у швајцарским францима, а не на све дужнике.
27. децембар 2018.
Мишљење на Фискалну стратегију за 2019. годину с пројекцијама за 2020. и 2021. годину
Фискална стратегија годинама уназад не испуњава своју основну сврху, тј. да представља кредибилан стратешки документ за управљање јавним финансијама Србије у средњем року. Као кровни оквир за вођење фискалне политике у наредне три године требало би да садржи следеће елементе: 1) да објективно препозна највеће економске проблеме и потребе земље; 2) јасно дефинише циљеве и стратешке смернице фискалне политике којима би се најбоље одговорило на те изазове и 3) све те мере и политике квантификује и укључи у средњорочне пројекције – али то ни овај пут није случај. Добро је то што се Фискалном стратегијом планира низак дефицит од 0,5% БДП-а, што је одговарајућ циљ за Србију, јер омогућава смањење јавног дуга испод 50% БДП-а од 2020. Међутим, већина других економских и фискалних изазова на које би Влада требало да одговори до 2021. године није добро адресирана у Стратегији, а неки велики проблеми чак се и не помињу.
28. новембар 2018.
Оцена Предлога закона о буџету за 2019. годину
Буџетом за 2019. планирано је да дефицит Републике износи 23 млрд динара, што уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 29 млрд динара (0,5% БДП-а). Предвиђени низак фискални дефицит одговарајући је за Србију будући да осигурава постигнуту макроекономску стабилност (ниску инфлацију, стабилан курс динара и друго) и у наредној години ће да доведе до даљег смањивања високог учешћа јавног дуга у односу на БДП. Друга добра карактеристика предложеног буџета је у томе што је он кредибилан, тј. приходи и расходи Републике у начелу су реалистично планирани и нема израженог ризика да дефицит буде већи од планираног (што је до пре неколико година био чест случај). Проблем с предложеним буџетом за 2019. је то што у њему недостају даља важна побољшања јавних финансија: 1) не предвиђа се довољно повећање издвајања за изградњу инфраструктуре (путеви, железница, заштита животне средине); 2) одустало се од реформе система зарада и запослености у општој држави, па је повећање плата у различитим секторима државе поново одређено паушално уз штетно продужење забране запошљавања; и 3) нема побољшања у буџетском процесу и крши се буџетски календар приликом припреме буџета.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
9. октобар 2018.
Фискална и економска кретања у 2018. и стратешке препоруке за буџет 2019. године
Буџет за 2019. годину би требало да системски уреди јавне финансије, побољша њихову структуру и пружи подршку динамичнијем привредном расту. Наиме, захваљујући мерама Владе и неким повољним спољним околностима фискална консолидација је током претходне четири године успешно окончана - од фискалног дефицита који је у 2014. износио 2,2 млрд евра дошло се до суфицита у 2017. и 2018, а јавни дуг је смањен са преко 70% на испод 60% БДП-а. Сада, када је криза избегнута, фискална политика у 2019. и наредним годинама мора да одговори на два велика и повезана изазова која су преостала: 1) структурну неуређеност јавних финансија и 2) низак привредни раст. Фискални савет је у овом извештају детаљно анализирао тренутне економске и фискалне трендове, као и највеће структурне проблеме јавних финансија Србије. На основу ових анализа дајемо препоруке Влади како да у 2019. и наредним годинама одговори на поменуте изазове и побољша фискалну политику.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
20. септембар 2018.
Оцена Предлога закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању
Фискални савет негативно оцењује предложене законске измене којима се, поред укидања закона о привременом смањењу пензија, укида и формула за усклађивање пензија и Влади даје дискрециона могућност да исплаћује „новчано увећање“ уз пензију. Предлог да се укине формула за усклађивање пензија би угрозила предвидљивост која карактерише европске пензијске системе, чиме би се пензијски систем Србије деградирао на ниво најнестабилнијих система у земљама Северне Африке и Блиског Истока. Такође, предлог да се уведе дискрециона могућност Влади да исплаћује „новчано увећање“ уз пензију није у складу са принципима пензијског осигурања и крши принципе одговорне социјалне политике. Отуда предлажемо да се законске измене повуку како не би дошло до угрожавања једног од кључних економских и друштвених система у Републици Србији.
15. децембар 2017.
Мишљење на Фискалну стратегију за 2018. годину са пројекцијама за 2019. и 2020. годину
Фискалном стратегијом планира се низак фискални дефицит од 0,5% БДП-а у средњем, али и дугом року и последично постепено смањење јавног дуга – што је добро. Међутим, Фискална стратегија и поред тога није довољно добар план за вођење јавних финансија у средњем року јер: 1) није приказан конкретан план Владе за излазак из привремених, „кризних“, мера фискалне консолидације, попут привременог умањења натпросечних пензија; 2) не планира се осетније побољшање структуре јавних прихода и расхода у средњем року; 3) не предвиђају се довољно чврсте и добре структурне реформе, пре свега, државних и јавних предузећа; 4) нису препознати ни велики проблеми јавних финансија на локалном нивоу власти.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
8. децембар 2017.
Оцена Предлога закона о буџету за 2018. годину
Буџетом за 2018. планирано је да дефицит Републике износи 28 млрд динара и то уједно представља и највећи део дефицита опште државе који је планиран на нивоу од 32 млрд динара. Оцене Фискалног савета које се односе на најшире карактеристике буџета углавном су повољне. Прво, одабран је добар фискални циљ (величина дефицита). будући да у 2018. омогућава смањење учешће још увек превисоког јавног дуга у БДП-у за преко 2 п.п. – са око 65% БДП-а на око 63% БДП-а. Друго, предложени буџет је кредибилан, односно пројекције прихода и расхода су реалистичне, а могуће је да буџетски дефицит у 2018. буде чак и нешто мањи од плана. Треће, структура буџета мења се начелно у добром правцу – релативно снажно се повећавају издвајања за јавне инвестиције, смањује се пореско оптерећење привреде (порез на зараде), раст укупних издвајања за пензије добро се усклађује са растом економске снаге земље, а издвајања за запослене у држави нису се отргла контроли, мада би економски било далеко боље да је раст ових издатака у 2018. био планиран скромније. Међутим, предложени буџет има и неке слабости, од којих је највећа то што задржава привремене мере фискалне консолидације – умањење изнадпросечних пензија и забрану запошљавања. Поред тога, истичемо да ће буџет Републике имати негативне последице на локалне јавне финансије, а лоше је и то што наговештава одустајање од спровођења неких веома важних структурних реформи.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
29. септембар 2017.
Фискална кретања у 2017. години и препоруке за 2018. годину
У 2017. години достигнути су најважнији квантитативни циљеви фискалне консолидације. Први пут још од 2005. оствариће се фискални суфицит, а јавни дуг ће, након десет година, поново имати осетан пад. Ово уравнотежење фискалних токова отклонило је непосредну опасност избијања кризе јавног дуга и допринело макроекономској стабилизацији – ниској инфлацији и умереном спољном дефициту. Међутим, реформски циљеви фискалне консолидације нису ни изблиза остварени. Ти циљеви односе се, пре свега, на пословање јавних и државних предузећа, као и на уређење система зарада и запослености у јавном сектору, реформу здравства и просвете, унапређење привредног амбијента (владавина права, ефикасност администрације и друго). Нереформисани јавни сектор још увек је огроман фискални ризик, а најсвежије упозорење на то је велики буџетски трошак изгубљених судских спорова услед неодговорног пословања државних предузећа у реструктурирању. Такође, структура буџета и даље је веома лоша – Србија је негативни рекордер у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) по ниским издвајањима за јавне инвестиције, па је квалитет домаће инфраструктуре изузетно лош. Нереформисани јавни сектор и ниске јавне инвестиције су међу главним разлозима због којих Србија систематски заостаје по привредном расту у односу на друге земље ЦИЕ. Само у претходне три и по године раст БДП-а Србије заостао је за другим земљама региона за око 10 п.п. (кумулативно). Повољна текућа фискална кретања у 2017, међутим, стварају услове да се то промени отпочињањем трајног уређења јавних финансија Србије, што је ретка прилика коју не би требало пропустити.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
9. децембар 2016.
Оцене Предлога закона о буџету за 2017. и Фискалне стратегије за период 2017-2019
Буџет Републике за 2017. доноси побољшања јавним финансијама Србије: релативно низак дефицит од 69 млрд динара (1,6% БДП-а) довешће до благог умањења јавног дуга, план буџетских прихода и расхода је углавном кредибилан, а садржи и расходе за велике инфраструктурне пројекте који су до сад формално били ван буџета. Међутим, и поред ових побољшања јавне финансије још увек нису у добром стању. Јавни дуг од 73-74% БДП-а изузетно је висок и опасан; неуспешна јавна и државна предузећа представљају огроман буџетски трошак, али и будући буџетски ризик; а постоје и бројни други структурни проблеми јавних финансија који се огледају у превеликим текућим расходима и малим јавним инвестицијама, непотпуној транспарентности буџета, учесталом преузимању непланираних расхода, неодрживој позицији великог броја локалних самоуправа и др. Иако средњорочни план Владе предочен у Фискалној стратегији у начелу предвиђа додатно умањење дефицита (на 1% БДП-а у 2019), недостају све неопходне реформске мере које би осигурале остварење постављених циљева у средњем и дугом року. Нису предвиђени готово извесни нови буџетски трошкови за нереформисани јавни сектор (пре свега државних предузећа), не планира се излазна стратегија за привремене мере штедње (умањење плата и пензија), нити је представљен кредибилан план за спровођење неопходних реформи.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
22. август 2016.
Оцена измена закона о локалној самоуправи
Фискални савет позитивно оцењује што ће предложене измене Закона о финансирању локалне самоуправе вратити 4,8 млрд динара са локалног на централни ниво власти и на тај начин у највећој мери отклонити вертикалну фискалну неравнотежу која је настала изменама Закона 2011. године. Негативно оцењујемо што предложене измене не решавају изражене хоризонталне неравнотеже између појединачних локалних самоуправа оличене у необјективном, непредвидивом и нетранспарентном систему Републичких трансфера ка локалним буџетима.
20. јун 2016.
Фискална кретања у 2016. години, консолидација и реформе 2016-2020
Фискална кретања у претходних годину и по, од када траје фискална консолидација, оцењујемо као задовољавајућа, јер је дефицит државе трајно смањен за преко милијарду евра (преко 3 п.п. БДП-а). Такође, привредна активност је у 2015. започела опоравак, који током 2016. постепено се убрзава – што додатно побољшава здравље јавних финансија. Међутим, јавне финансије Србије далеко су од доброг стања и пут до њиховог потпуног оздрављења биће веома дуг. Највећи фискални проблем Србије је превисоки јавни дуг, који ће на крају 2016. године износити око 26 млрд евра (готово 78% БДП-а). За трајно оздрављење јавних финансија, јавни дуг би морао да се спусти знатно испод 60% БДП-а. Да би се то постигло, Фискални савет предлаже да основни средњорочни циљ Владе буде обарање фискалног дефицита на ниво од 0,5% БДП-а до 2019. године. Међутим, да би овај циљ био достижан неопходно је знатно убрзати и довршити започете структурне реформе – реформе јавних и завршетак приватизације државних предузећа, као и стварање моћне Пореске управе. Штавише, оцењујемо да је одлучно решавање проблема/судбине државних предузећа приоритетан задатак нове Владе у наредних шест месеци до годину дана, јер би њихово лоше пословање могло да уруши јавне финансије и потпуно поништи добре резултате фискалне консолидације у претходних годину и по.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
2. март 2016.
Оцена Фискалне стратегије за 2016. годину и проблеми у спровођењу структурних реформи
Да би предупредила избијање кризе јавног дуга, Влада је пред собом имала три главна задатка: 1) умањење огромног фискалног дефицита, 2) реформисање неуспешних јавних предузећа и 3) решавање судбине предузећа у приватизацији. Сумирајући остварено до овог тренутка оцењујемо да је успех био, у најбољем случају, половичан. Најдаље се одмакло у умањењу фискалног дефицита и то пре свега захваљујући неопходном и неизбежном смањењу пензија и плата у јавном сектору. Дефицит више није огроман, смањен је са 6,6% БДП-а из 2014. на 3,7% БДП-а у 2015, али је још увек неодржив јер не зауставља растући јавни дуг и није могуће да се значајно умањи без нових тешких и непопуларних мера. На први поглед решавање судбине предузећа у приватизацији делује импресивно – посматрано по броју предузећа, статус већине је током 2015. решен. Међутим, то су углавном била предузећа са мањим бројем запослених, и око две трећине запослених остало је у предузећима с нерешеним статусом, тако да и ту највећи изазови тек предстоје. У реформи јавних предузећа направљен је најмањи помак. Значајније се одмакло једино у Железницама, међутим и њихово реформисање успорено је чим се дошло до првих болних мера (отпуштање прекобројних). У реформисању преостала два јавна предузећа која имају највеће проблеме у пословању, ЕПС-а и Србијагаса, није било помака и с правом се може поставити питање да ли држава уопште има довољну контролу над њиховим пословањем. Узимајући све у обзир, опасност од избијања кризе јавног дуга јесте привремено одложена, али не и избегнута, па ће фискална консолидација и даље реформе јавног сектора морати да остану приоритет.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
21. децембар 2015.
Оцене и коментари Нацрта закона о финансирању локалне самоуправе
Фискални савет у потпуности подржава реформски правац у Нацрту закона о финансирању локалне самоуправе којим се отклањају системски недостаци настали изменама Закона из јуна 2011. године. Предложено смањење учешћа локалних самоуправа у порезу на зараде и повећање трансферних средстава из буџета Републике је у складу са добром фискалном праксом и допринеће објективном и предвидивом оквиру за финансирање локалних самоуправа.
8. децембар 2015.
Оцена Предлога закона о буџету Републике Србије за 2016. годину
Буџет за 2016. јесте у начелу израђен у складу с трогодишњим планом за обуздавање раста јавног дуга, али без довољно чврстих мера које би гарантовале да ће се циљеви за ову годину са сигурношћу остварити. Првобитни план за 2016. и 2017. годину подразумевао је да се неопходне уштеде у овим годинама првенствено остваре по основу две релативно снажне мере: 1) замрзавања плата и пензија и 2) смањења броја запослених у општој држави. Међутим, од прве мере делимично се одустало већ у 2016. Години (одмрзавањем пензија и плата у највећем делу јавног сектора), док је друга мера од почетка постављена претерано амбициозно и неће дати све планиране уштеде. Због тога се у буџету за 2016. прибегло неким другим, ad hoc, мерама које нису оптималне и/или нису довољно добро припремљене – попут повећања акциза на нафтне деривате и умањења субвенција за пољоприведу. Уз све то, могућност непланираних фискалних трошкова јавних и државних предузећа још увек постоји, као и трошкова других, потенцијално опасних, проблема који нису стављени под пуну контролу и којима држава још увек не иде у сусрет. Фискални савет стога оцењује да буџетски план за 2016. годину формално задовољава захтеве за трајно фискално прилагођавање у тој години, али да постоје велике неизвесности да ли ће се такав план заиста остварити и да ли ће се током године појавити неки ванредни трошак који је буџет вероватно могао већ сада да предвиди, ако не и да их предупреди.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
17. јун 2015.
Фискална консолидација у 2015. и основни реформски изазови
Први корак фискалне консолидације који почива на смањењу плата и пензија довео је до планираног умањења дефицита државе у 2015. години. Уз то, дошло је до јачања пореске дисциплине, па ће јавни приходи и дефицит у 2015. бити нешто бољи од плана. Међутим, кључни проблеми јавних финансија који се односе на јавна и државна предузећа, јавну управу (здравство, просвета, локална самоуправа и др.) још увек нису стављени под контролу. Зато овај извештај Фискалног савета, поред анализе текућих фискалних кретања, обухвата и анализу спровођења кључних реформи јавног сектора.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
11. фебруар 2015.
Мишљење на нацрт фискалне стратегије за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину
Програм представљен у Фискалној стратегији може да доведе до оздрављења јавних финансија. Стабилизација јавног дуга међутим није могућа пре 2018. године и то само уз доношење мера којима би се обезбедиле додатне уштеде од 1 п.п. БДП-а у тој години. Кључне мере фискалне консолидације су ризичне – реформа јавних и државних предузећа и рационализација запослености у јавном сектору још увек недовољно добро припремљене.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Преузмите документ
ПОГЛЕДАЈТЕ АРХИВУ
Оцене и мишљења из 2014. године
Оцене и мишљења из 2013. године
Оцене и мишљења из 2012. године
Оцене и мишљења из 2011. године
