Чланови Фискалног савета
БЛАГОЈЕ ПАУНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ФИСКАЛНОГ САВЕТА
Благоје Пауновић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, где на сва три нивоа студија (основним, мастер и докторским), предаје економику предузећа, предузетништво и управљање малим предузећима, управљање инвестицијама, евалуацију инвестиционих пројеката и инвестициону политику, пословну анализу, управљање ризиком, економију стратегије и стратегијско предузетништво. Осим тога одржао је низ предавања на домаћим и иностраним високошколским установама, саветовањима, семинарима и сл. На усавршавању боравио је на универзитету у Albony-ju, SAD i LSE, Велика Британија.
Аутор је или коаутор 12 књига (научних монографија и уџбеника) и преко 80 чланака и реферата објављених у домаћим и међународним часописима и другим публикацијама.
Теоријско и практично интересовање професора Пауновића покрива важне области економије и пословне економије. Од макроекономских области то су: финансије, посебно: финансијске институције, финансијски ризици, примена међународних стандарда у области финансија и рачуноводства (Basel, Solvensy II, IFRS); конкурентност привреде; (одрживи) привредни развој, посебно: стратегије развоја националне привреде, стратегије регионалног и локалног економског развоја; инвестиције, методологија Cost-Benefit анализе; осигурање; иновације и иновациона политика; политике подстицања предузетништва; инвестициона политика; економика транзиције и сл. У области пословне економије то су: менаџмент, и посебно менаџмент малих и средњих предузећа, финансијски менаџмент, стратегијски менаџмент; ефикасност, ефективност и конкурентност предузећа, реструктурирање предузећа; макро и микро организационо структурирање предузећа и развој система компензације; управљање ризиком; примена међународних стандарда финансијског извештавања; израда пословних планова, студија и изводљивости итд.
Члан је председништва Савеза економиста Србије, члан Научног друштва економиста, члан редакције часописа Економика предузећа, а био је и члан редакције часописа Економски анали. Био је Шеф Катедре за пословну економију и менаџмент (2018 - 2021. и 2012 - 2015.), директор Научно-истраживачког центра Економског факултета (НИЦЕФ) (2004 - 2009.). Био је и помоћник министра за привреду и приватизацију у Влади Републике Србије, задужен за развој предузетништва и МСП (2002 - 2004.) и члан Комисије за стручно образовање Министарства просвете и спорта владе Републике Србије (2001 - 2004.), као и члан Владине Комисије за дерегулацију привредног система. Као помоћник министра за развој предузетништва и МСП координирао је рад на припреми прве Стратегије развоја предузетништва и малих и средњих предузећа у Републици Србији, као и активностима на оснивању и развоју мреже регионалних центара за развој предузетништва, а био је и први национални координатор за примену Европске повеље о МСП (The European Charter for Small Enterprises). Водио је радну групу за припрему Закона о гаранцијском фонду Републике Србије, био председник управног одбора Фонда и учествовао оснивању ове институције и припреми правила и процедура за одобравање гаранција.
Био је председник управног или надзорног одбора Института економских наука у Београду, Гаранцијског фонда Републике Србије, Типопластике а. д., КБЦ Бежанијска коса итд. Био је члан управног или надзорног одбора: Привредне банке, Војвођанске банке, Нов-кабела а. д. итд.
Учествовао је у реализацији великог броја пројеката, као што су креирање стратешких докумената и мера економске политике на националном, регионалном и локалном нивоу, израда студија изводљивости, евалуација мера економске политике и сл. за потребе Владе Републике Србије, Владе АП Војводине, локалних самоуправа и сл., финансираних од стране међународних организација, као што су World Bank, UNDP PRO, European Commission - Directorate General for Economic and Financial Affairs, European Training Foundation, GIZ, Austrian Development Agency итд. Као консултант сарађивао је са преко 80 јавних и приватних предузећа, руководећи или учествујући у изради преко 180 пројеката, из различитих области пословне економије и менаџмента.
НИКОЛА АЛТИПАРМАКОВ, ЧЛАН ФИСКАЛНОГ САВЕТА
Др Никола Алтипармаков је активни учесник макро-фискалних реформи у Републици Србији од 2003. године. Каријеру је започео као Аналитичар за дуг у Трезору Србије, настављајући као макро-фискални консултант при Пореској управи Србије и Саветник за фискалну политику у Министарству финансија. 2011. године је изабран за једног од три члана ново-формираног Фискалног савета Републике Србије. На овој функцији је задужен за пројекције јавних прихода, развој микросимулационих модела за анализу дистрибутивних и социјалних ефеката јавних политика, анализу фискалне децентрализације, водио је истраживања алтернативних пензијских и пореских реформи, као и рад на унапређењу фискалних правила и буџетског процеса у Републици Србији. Представљао је Фискални савет Републике Србије на великом броју међународних конференција и радних група, укључујући оне у организацији Европске Уније, Међународног Монетарног Фонда, Светске Банке, Организације за економску сарадњу и развоју и других.
Поред ангажмана у Фискалном савету, Др Алтипармаков је доцент на Економском факултету Универзитета у Београду, на катедри за Статистику и математику. Докторске студије завршио је на Економском факултету 2014. године истражујући макроекономске и финансијске последице приватизације јавних пензијских система у Источној Европи. Мастер економске студије, са специјализацијом из макроекономије и финансија, завршио је на Универзитету у Торонту, Канада, 2005. године. Дипломирао је информатику, економију и статистику као један од студената генерације на Универзитету Ватерлу, Канада, 2003. године. Као првак државе, представљао је СР Југославију на међународној Олимпијади из информатике 1998. године. Објавио је већи број радова из области фискалне политике, пореског система и пензијских реформи у водећим међународним и домаћим академским часописима у којима обавља и функције рецезента по позиву.
Бојан Димитријевић, Члан Фискалног савета
Бојан Димитријевић тренутно ради као професор струковних и специјалистичких студија на Београдској пословној школи, Универзитета у Београду. Основне и последипломске студије завршио је на Економском факултету Универзитета у Београду, где је докторирао 1996. године с темом „Хиперинфлација – теорија и економска политика“. Током академске каријере изводио је наставу на већем броју домаћих високошколских установа: Економском факултету Универзитета у Београду, Војној академији, Београдској отвореној школи, Факултету за услужни бизнис Универзитета Едуконс и другим. У периоду 2004-2007. година, био је посланик у Народној Скупштини Републике Србије, а затим је учествовао и у извршној власти као министар задужен за ресор трговине и туризма. Главне области интересовања и истраживања професора Димитријевића су макроекономија, економске политике, економија јавног сектора, а предавао је и предмете из области развоја економске мисли, економике европских интеграција и микроекономије. Учесник је многих економских конференција, конгреса, округлих столова и презентација домаћег и међународног карактера. Објавио је више од шездесет стручних радова из области макроекономије, историје економске мисли, економске политике, монетарне политике, транзиције и економије Европске уније, при чему је и аутор (или коаутор) седам књига из области економије. У сарадњи са проф. др Драганом Суботићем покренуо теоријски часопис »Пословна економија« при Универзитету Едуконс из Сремске Каменице и часопис је тренутно на листи Министарства науке као водећи национални часопис. Члан је Научног друштва економиста Србије. Говори енглески, служи се руским.
