Извештаји о текућим фискалним кретањима
3. новембар 2016.
Оцена фискалних кретања и структурних реформи у 2016. години
Буџетски део фискалне консолидације за сада се спроводи добро, па и брже него што је то било предвиђено. Дефицит опште државе у 2016. износиће око 2% БДП-а и биће упола мањи него што је било планирано буџетом за ову годину. Додатно, снажно смањење дефицита омогућиће и благи заокрет растуће путање јавног дуга већ у 2016. – годину дана раније у односу на првобитни циљ. Међутим, ово је и даље висок фискални дефицит због чега је прекомерно фискално попуштање проблематично и опасно. Неопходно је додатно умањење фискалног дефицита како би се још увек превисок јавни дуг Србије (74-75% БДП-а) брже спустио до безбеднијег нивоа. Такође, истичемо и то да одличан фискални резултат у 2016. није постигнут смањењем јавних расхода до нивоа који одговара снази домаће привреде (иако је то било планирано), већ је пре свега остварен изненађујуће великом наплатом јавних прихода – чија одрживост није сасвим извесна. Оно што највише забрињава јесте готово занемарљив напредак у спровођењу реформског дела фискалне консолидације, који је требало да побољша структуру јавних расхода, умањи фискалне ризике и у будућности пружи подршку високом и одрживом привредном расту – другим речима, да омогући трајно оздрављење јавних финансија Србије. Не умањујући значај буџетских побољшања, сматрамо да је веома опасно то што се у делу шире, па и стручне јавности ствара мишљење да су снажним смањењем фискалног дефицита решени сви хронични проблеми домаћих јавних финансија. Напротив, занемаривањем реформи јавног сектора (пре свега јавних и државних предузећа) Србији прете исти ризици који су је и довели до незавидне фискалне позиције, а могли би да пониште и ове, неспорно добре резултате до сада.
Преузмите документ
5. септембар 2016.
Анализа текућих фискалних кретања и очекивано извршење буџета у 2016. години
Фискална кретања у првих седам месеци 2016. оцењујемо као изузетно повољна, због чега би укупан дефицит у овој години могао да износи око 2% БДП-а – уместо планираних 4% БДП-а. Упола мањи фискални дефицит у односу на план резултат је изузетно великог, верујемо одрживог, раста наплаћених пореских прихода, који ће више него надоместити изостанак свих планираних уштеда на расходима. Ниво дефицита у 2016. од око 2% БДП-а довољан је да се напокон заустави раст учешћа јавног дуга у БДП-у, чиме се отклања непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга. Међутим, да би се постигнути добри фискални резултати и одржали, неопходно је што пре одлучно започети реформе јавних предузећа и привести крају започету приватизацију проблематичних државних предузећа – с чиме се и у 2016. касни. Досадашњи учинак у решавању статуса предузећа у приватизацији може се у најбољем случају оценити као половичан, док суштинске реформе у јавним предузећима једва да су започете. Иако очекујемо да ће у 2016. години бити заустављен раст јавног дуга на нивоу од 76-77% БДП-а, упозоравамо да је Србија и даље презадужена земља. За спуштање јавног дуга до одрживог нивоа (испод 60% БДП-а) неопходно је наставити с одлучним смањивањем фискалног дефицита, до око 0,5% БДП-а. Да би се то и постигло, процењујемо да су потребне додатне структурне уштеде од око 2% БДП-а у средњем року.
13. мај 2016.
Фискална кретања у марту и априлу 2016. године
Текућа фискална кретања у прва четири месеца 2016. године можемо оценити као задовољавајућа, али забрињава кашњење у реформском делу програма за оздрављење јавних финансија. Иако је дефицит опште државе закључно са априлом од око 25 млрд динара наизглед упола мањи од очекиваног, овакав резултат делимично је остварен захваљујући дејству неколико привремених чинилаца. Када се то узме у обзир, оцењујемо да је трајно и одрживо умањење фискалног дефицита износило непуних 10 млрд динара. Дуг опште државе на крају априла износио је готово 24,7 млрд евра (75,3% БДП-а) и смањен је у односу на крај 2015. за око 570 млн евра. Иако је реч о осетном смањењу укупне задужености у прва четири месеца, оцењујемо да је то углавном резултат привремених чинилаца (пре свега курсних разлика) и још увек не представља суштински заокрет растуће путање јавног дуга. Као лоше трендове у досадашњем делу 2016. издвајамо кашњење у спровођењу реформи које су кључне за средњорочни аспект фискалне консолидације, тј. реформе јавних предузећа, приватизације државних предузећа и рационализације броја запослених у сектору опште државе.
4. април 2016.
Фискална кретања у првом тромесечју 2016. године
Извршење буџета опште државе у првом тромесечју 2016. године било је приметно боље од плана. Основни разлог за повољнији фискални резултат од очекиваног у прва три месеца јесте благо побољшање наплате већине најиздашнијих пореских прихода (доприноса, ПДВ-а, акциза и других), за шта верујемо да би могао бити трајнији и одржив тренд. Добро је и то што су укупни расходи државе углавном држани под контролом, а као позитиван помак издвајамо и надпросечно велико извршење јавних инвестиција за овај период године. Узимајући све то у обзир, текућа фискална кретања од почетка 2016. године можемо оценити као задовољавајућа. Лоше је, међутим, то што се реформски и средњорочни аспект оздрављења јавних финансија Србија и даље не спроводи по плану. Ову оцену вероватно најбоље илуструје чињеница да још увек није отпочело најављено отпуштање прекобројних радника у сектору опште државе, што се види на основу веома малих расхода за отпремнине, а то је најважнија планирана мера фискалне консолидације у средњем року.
ПОГЛЕДАЈТЕ АРХИВУ
Извештаји о текућим фискалним кретањима за 2015. годину
Извештаји о текућим фискалним кретањима за 2014. годину
