Članovi Fiskalnog saveta
BLAGOJE PAUNOVIĆ, PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA
Blagoje Paunović je redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde na sva tri nivoa studija (osnovnim, master i doktorskim), predaje ekonomiku preduzeća, preduzetništvo i upravljanje malim preduzećima, upravljanje investicijama, evaluaciju investicionih projekata i investicionu politiku, poslovnu analizu, upravljanje rizikom, ekonomiju strategije i strategijsko preduzetništvo. Osim toga održao je niz predavanja na domaćim i inostranim visokoškolskim ustanovama, savetovanjima, seminarima i sl. Na usavršavanju boravio je na univerzitetu u Albony-ju, SAD i LSE, Velika Britanija.
Autor je ili koautor 12 knjiga (naučnih monografija i udžbenika) i preko 80 članaka i referata objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima i drugim publikacijama.
Teorijsko i praktično interesovanje profesora Paunovića pokriva važne oblasti ekonomije i poslovne ekonomije. Od makroekonomskih oblasti to su: finansije, posebno: finansijske institucije, finansijski rizici, primena međunarodnih standarda u oblasti finansija i računovodstva (Basel, Solvensy II, IFRS); konkurentnost privrede; (održivi) privredni razvoj, posebno: strategije razvoja nacionalne privrede, strategije regionalnog i lokalnog ekonomskog razvoja; investicije, metodologija Cost-Benefit analize; osiguranje; inovacije i inovaciona politika; politike podsticanja preduzetništva; investiciona politika; ekonomika tranzicije i sl. U oblasti poslovne ekonomije to su: menadžment, i posebno menadžment malih i srednjih preduzeća, finansijski menadžment, strategijski menadžment; efikasnost, efektivnost i konkurentnost preduzeća, restrukturiranje preduzeća; makro i mikro organizaciono strukturiranje preduzeća i razvoj sistema kompenzacije; upravljanje rizikom; primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja; izrada poslovnih planova, studija i izvodljivosti itd.
Član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije, član Naučnog društva ekonomista, član redakcije časopisa Ekonomika preduzeća, a bio je i član redakcije časopisa Ekonomski anali. Bio je Šef Katedre za poslovnu ekonomiju i menadžment (2018 - 2021. i 2012 - 2015.), direktor Naučno-istraživačkog centra Ekonomskog fakulteta (NICEF) (2004 - 2009.). Bio je i pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, zadužen za razvoj preduzetništva i MSP (2002 - 2004.) i član Komisije za stručno obrazovanje Ministarstva prosvete i sporta vlade Republike Srbije (2001 - 2004.), kao i član Vladine Komisije za deregulaciju privrednog sistema. Kao pomoćnik ministra za razvoj preduzetništva i MSP koordinirao je rad na pripremi prve Strategije razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, kao i aktivnostima na osnivanju i razvoju mreže regionalnih centara za razvoj preduzetništva, a bio je i prvi nacionalni koordinator za primenu Evropske povelje o MSP (The European Charter for Small Enterprises). Vodio je radnu grupu za pripremu Zakona o garancijskom fondu Republike Srbije, bio predsednik upravnog odbora Fonda i učestvovao osnivanju ove institucije i pripremi pravila i procedura za odobravanje garancija.
Bio je predsednik upravnog ili nadzornog odbora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, Garancijskog fonda Republike Srbije, Tipoplastike a. d., KBC Bežanijska kosa itd. Bio je član upravnog ili nadzornog odbora: Privredne banke, Vojvođanske banke, Nov-kabela a. d. itd.
Učestvovao je u realizaciji velikog broja projekata, kao što su kreiranje strateških dokumenata i mera ekonomske politike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, izrada studija izvodljivosti, evaluacija mera ekonomske politike i sl. za potrebe Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine, lokalnih samouprava i sl., finansiranih od strane međunarodnih organizacija, kao što su World Bank, UNDP PRO, European Commission - Directorate General for Economic and Financial Affairs, European Training Foundation, GIZ, Austrian Development Agency itd. Kao konsultant sarađivao je sa preko 80 javnih i privatnih preduzeća, rukovodeći ili učestvujući u izradi preko 180 projekata, iz različitih oblasti poslovne ekonomije i menadžmenta.
NIKOLA ALTIPARMAKOV, ČLAN FISKALNOG SAVETA
Dr Nikola Altiparmakov je aktivni učesnik makro-fiskalnih reformi u Republici Srbiji od 2003. godine. Karijeru je započeo kao Analitičar za dug u Trezoru Srbije, nastavljajući kao makro-fiskalni konsultant pri Poreskoj upravi Srbije i Savetnik za fiskalnu politiku u Ministarstvu finansija. 2011. godine je izabran za jednog od tri člana novo-formiranog Fiskalnog saveta Republike Srbije. Na ovoj funkciji je zadužen za projekcije javnih prihoda, razvoj mikrosimulacionih modela za analizu distributivnih i socijalnih efekata javnih politika, analizu fiskalne decentralizacije, vodio je istraživanja alternativnih penzijskih i poreskih reformi, kao i rad na unapređenju fiskalnih pravila i budžetskog procesa u Republici Srbiji. Predstavljao je Fiskalni savet Republike Srbije na velikom broju međunarodnih konferencija i radnih grupa, uključujući one u organizaciji Evropske Unije, Međunarodnog Monetarnog Fonda, Svetske Banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoju i drugih.
Pored angažmana u Fiskalnom savetu, Dr Altiparmakov je docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Statistiku i matematiku. Doktorske studije završio je na Ekonomskom fakultetu 2014. godine istražujući makroekonomske i finansijske posledice privatizacije javnih penzijskih sistema u Istočnoj Evropi. Master ekonomske studije, sa specijalizacijom iz makroekonomije i finansija, završio je na Univerzitetu u Torontu, Kanada, 2005. godine. Diplomirao je informatiku, ekonomiju i statistiku kao jedan od studenata generacije na Univerzitetu Vaterlu, Kanada, 2003. godine. Kao prvak države, predstavljao je SR Jugoslaviju na međunarodnoj Olimpijadi iz informatike 1998. godine. Objavio je veći broj radova iz oblasti fiskalne politike, poreskog sistema i penzijskih reformi u vodećim međunarodnim i domaćim akademskim časopisima u kojima obavlja i funkcije recezenta po pozivu.
Bojan Dimitrijević, Član Fiskalnog saveta
Bojan Dimitrijević trenutno radi kao profesor strukovnih i specijalističkih studija na Beogradskoj poslovnoj školi, Univerziteta u Beogradu. Osnovne i poslediplomske studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je doktorirao 1996. godine s temom „Hiperinflacija – teorija i ekonomska politika“. Tokom akademske karijere izvodio je nastavu na većem broju domaćih visokoškolskih ustanova: Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Vojnoj akademiji, Beogradskoj otvorenoj školi, Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta Edukons i drugim. U periodu 2004-2007. godina, bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, a zatim je učestvovao i u izvršnoj vlasti kao ministar zadužen za resor trgovine i turizma. Glavne oblasti interesovanja i istraživanja profesora Dimitrijevića su makroekonomija, ekonomske politike, ekonomija javnog sektora, a predavao je i predmete iz oblasti razvoja ekonomske misli, ekonomike evropskih integracija i mikroekonomije. Učesnik je mnogih ekonomskih konferencija, kongresa, okruglih stolova i prezentacija domaćeg i međunarodnog karaktera. Objavio je više od šezdeset stručnih radova iz oblasti makroekonomije, istorije ekonomske misli, ekonomske politike, monetarne politike, tranzicije i ekonomije Evropske unije, pri čemu je i autor (ili koautor) sedam knjiga iz oblasti ekonomije. U saradnji sa prof. dr Draganom Subotićem pokrenuo teorijski časopis »Poslovna ekonomija« pri Univerzitetu Edukons iz Sremske Kamenice i časopis je trenutno na listi Ministarstva nauke kao vodeći nacionalni časopis. Član je Naučnog društva ekonomista Srbije. Govori engleski, služi se ruskim.
