Izveštaji o tekućim fiskalnim kretanjima
3. novembar 2016.
Ocena fiskalnih kretanja i strukturnih reformi u 2016. godini
Budžetski deo fiskalne konsolidacije za sada se sprovodi dobro, pa i brže nego što je to bilo predviđeno. Deficit opšte države u 2016. iznosiće oko 2% BDP-a i biće upola manji nego što je bilo planirano budžetom za ovu godinu. Dodatno, snažno smanjenje deficita omogućiće i blagi zaokret rastuće putanje javnog duga već u 2016. – godinu dana ranije u odnosu na prvobitni cilј. Međutim, ovo je i dalјe visok fiskalni deficit zbog čega je prekomerno fiskalno popuštanje problematično i opasno. Neophodno je dodatno umanjenje fiskalnog deficita kako bi se još uvek previsok javni dug Srbije (74-75% BDP-a) brže spustio do bezbednijeg nivoa. Takođe, ističemo i to da odličan fiskalni rezultat u 2016. nije postignut smanjenjem javnih rashoda do nivoa koji odgovara snazi domaće privrede (iako je to bilo planirano), već je pre svega ostvaren iznenađujuće velikom naplatom javnih prihoda – čija održivost nije sasvim izvesna. Ono što najviše zabrinjava jeste gotovo zanemarlјiv napredak u sprovođenju reformskog dela fiskalne konsolidacije, koji je trebalo da pobolјša strukturu javnih rashoda, umanji fiskalne rizike i u budućnosti pruži podršku visokom i održivom privrednom rastu – drugim rečima, da omogući trajno ozdravlјenje javnih finansija Srbije. Ne umanjujući značaj budžetskih pobolјšanja, smatramo da je veoma opasno to što se u delu šire, pa i stručne javnosti stvara mišlјenje da su snažnim smanjenjem fiskalnog deficita rešeni svi hronični problemi domaćih javnih finansija. Naprotiv, zanemarivanjem reformi javnog sektora (pre svega javnih i državnih preduzeća) Srbiji prete isti rizici koji su je i doveli do nezavidne fiskalne pozicije, a mogli bi da ponište i ove, nesporno dobre rezultate do sada.
5. septembar 2016.
Analiza tekućih fiskalnih kretanja i očekivano izvršenje budžeta u 2016. godini
Fiskalna kretanja u prvih sedam meseci 2016. ocenjujemo kao izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2% BDP-a – umesto planiranih 4% BDP-a. Upola manji fiskalni deficit u odnosu na plan rezultat je izuzetno velikog, verujemo održivog, rasta naplaćenih poreskih prihoda, koji će više nego nadomestiti izostanak svih planiranih ušteda na rashodima. Nivo deficita u 2016. od oko 2% BDP-a dovoljan je da se napokon zaustavi rast učešća javnog duga u BDP-u, čime se otklanja neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, da bi se postignuti dobri fiskalni rezultati i održali, neophodno je što pre odlučno započeti reforme javnih preduzeća i privesti kraju započetu privatizaciju problematičnih državnih preduzeća – s čime se i u 2016. kasni. Dosadašnji učinak u rešavanju statusa preduzeća u privatizaciji može se u najboljem slučaju oceniti kao polovičan, dok suštinske reforme u javnim preduzećima jedva da su započete. Iako očekujemo da će u 2016. godini biti zaustavljen rast javnog duga na nivou od 76-77% BDP-a, upozoravamo da je Srbija i dalje prezadužena zemlja. Za spuštanje javnog duga do održivog nivoa (ispod 60% BDP-a) neophodno je nastaviti s odlučnim smanjivanjem fiskalnog deficita, do oko 0,5% BDP-a. Da bi se to i postiglo, procenjujemo da su potrebne dodatne strukturne uštede od oko 2% BDP-a u srednjem roku.
13. maj 2016.
Fiskalna kretanja u martu i aprilu 2016. godine
Tekuća fiskalna kretanja u prva četiri meseca 2016. godine možemo oceniti kao zadovolјavajuća, ali zabrinjava kašnjenje u reformskom delu programa za ozdravlјenje javnih finansija. Iako je deficit opšte države zaklјučno sa aprilom od oko 25 mlrd dinara naizgled upola manji od očekivanog, ovakav rezultat delimično je ostvaren zahvalјujući dejstvu nekoliko privremenih činilaca. Kada se to uzme u obzir, ocenjujemo da je trajno i održivo umanjenje fiskalnog deficita iznosilo nepunih 10 mlrd dinara. Dug opšte države na kraju aprila iznosio je gotovo 24,7 mlrd evra (75,3% BDP-a) i smanjen je u odnosu na kraj 2015. za oko 570 mln evra. Iako je reč o osetnom smanjenju ukupne zaduženosti u prva četiri meseca, ocenjujemo da je to uglavnom rezultat privremenih činilaca (pre svega kursnih razlika) i još uvek ne predstavlјa suštinski zaokret rastuće putanje javnog duga. Kao loše trendove u dosadašnjem delu 2016. izdvajamo kašnjenje u sprovođenju reformi koje su klјučne za srednjoročni aspekt fiskalne konsolidacije, tj. reforme javnih preduzeća, privatizacije državnih preduzeća i racionalizacije broja zaposlenih u sektoru opšte države.
4. april 2016.
Fiskalna kretanja u prvom tromesečju 2016. godine
Izvršenje budžeta opšte države u prvom tromesečju 2016. godine bilo je primetno bolјe od plana. Osnovni razlog za povolјniji fiskalni rezultat od očekivanog u prva tri meseca jeste blago pobolјšanje naplate većine najizdašnijih poreskih prihoda (doprinosa, PDV-a, akciza i drugih), za šta verujemo da bi mogao biti trajniji i održiv trend. Dobro je i to što su ukupni rashodi države uglavnom držani pod kontrolom, a kao pozitivan pomak izdvajamo i nadprosečno veliko izvršenje javnih investicija za ovaj period godine. Uzimajući sve to u obzir, tekuća fiskalna kretanja od početka 2016. godine možemo oceniti kao zadovolјavajuća. Loše je, međutim, to što se reformski i srednjoročni aspekt ozdravlјenja javnih finansija Srbija i dalјe ne sprovodi po planu. Ovu ocenu verovatno najbolјe ilustruje činjenica da još uvek nije otpočelo najavlјeno otpuštanje prekobrojnih radnika u sektoru opšte države, što se vidi na osnovu veoma malih rashoda za otpremnine, a to je najvažnija planirana mera fiskalne konsolidacije u srednjem roku.