Istraživački radovi
Istraživački papiri, analize, prikazi i komentari predstavlјaju istraživanja članova i saradnika Fiskalnog saveta Srbije u cilјu stimulisanja akademske diskusije oko važnih pitanja iz oblasti fiskalne politike. Istrživački papiri ne predstavlјaju zvanične stavove Fiskalnog saveta Srbije.
10. jun 2024.
Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonomstrijska analiza
Pavle Petrović
Privreda Srbije je od 1980. do 2023, u periodu koji se analizira u ovoj knjizi, prošla kroz ogromne strukturne promene – od hibridnog tržišnog, samoupravnog sistema do tržišne privrede sa dominantnim privatnim vlasništvom. Komparativno posmatrana, ova tranzicija je trajala neuobičajeno dugo i bila je praćena, i prekidana, velikim društvenim i ekonomskim krizama. Srbija je ipak, sa zakašnjenjem, od 2001. počela temeljno da transformiše svoju privredu i sa 2023. uglavnom sprovela osnovne privredne reforme. Ova knjiga istražuje velike, u komparativnoj perspektivi, makroekonomske krize u Srbiji tokom posmatranih četrdeset godina, kao i pokušaje ali i ostvarenja makroekonomskih stabilizacija i reformi. To čini iz specifičnog ugla gde korišćenjem ekonometrijske analize objašnjava razmatrane krize kao i efekte makroekonomskih reformi.
Preuzmite dokument
26. januar 2024.
Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine – Činjenice, zablude i paralele sa Srbijom
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje zahteva osetno povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) kako bi se nadomestio gubitak budžetskih prihoda. Usled nedostatka političke podrške za povećanje stope PDV, Srbija nije sprovela ovakvu reformu 2010. godine. S druge strane, Crna Gora se 2022. godine odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo. Međutim, pokazujemo da je snažna naplata poreza dominantno rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajine.
20. septembar 2021.
Nejednakost u Srbiji: Da li je problem u poreskom sistemu?
Nikola Altiparmakov, Snežana Ugrinov, Ivan Lakićević
Eurostat SILK (EU-SILC) podaci pokazuju da je nejednakost dohotka u Srbiji među najvišim u Evropi. Džini koeficijent iznosio je 35,6% u Srbiji u 2018. godini i bio je 4,8 p.p. viši od proseka Evropske unije i čak 14,7 p.p. viši od najniže vrednosti Džini koeficijenta u Slovačkoj. U ovome radu analiziramo moguće uzroke visoke nejednakosti jer je kredibilna identifikacija uzroka preduslov za usvajanje delotvornih javnih politika. Pojedini autori (Arandarenko i dr, 2017; Krstić i Žarković Rakić, 2017) zaključuju da su neadekvatna socijalna i naročito poreska politika uzroci visoke nejednakosti. Nasuprot njima, mi ukazujemo na metodološke nedoslednosti na kojima počivaju ovakvi zaključci i pokazujemo da poreski sistem ne može biti ključni uzrok visoke nejednakosti u Srbiji.
28. april 2020.
Konvergencija periferije ka razvijenoj EU i faktori koji je opredeljuju: Empirijsko istraživanje i implikacije za Srbiju
Pavle Petrović, Mirjana Gligorić Matić
Privredni rast zemlje je ono što na kraju određuje ekonomsko blagostanje njenih građana, zbog čega su se ekonomisti odavno počeli baviti ovo temom. Istraživanja privrednog rasta, nakon skoro dvodecenijskog zastoja, ponovo su snažno pokrenuta krajem 1980-ih i traju do danas. Ovaj novi početak povezan je sa endogenom teorijom privrednog rasta koja objašnjava empirijski utvrđenu činjenicu da privrede sada razvijenog sveta neprekidno rastu već više od dva veka. Sposobnost društva da inovira i da to učini isplativim za ekonomske subjekte u osnovi je ponuđenog objašnjenja, kako za protekli privredni rast, tako i za budući. Osim toga, povezano istraživanje privrednog rasta otvara ne manje značajno pitanje zašto privrede zemalja rastu različitim tempom – pravilnost koja je takođe empirijski utvrđena. Ovo pitanje se izučava u okviru ekonomske konvergencije manje razvijenih zemalja ka razvijenim. Naša monografija se empirijski bavi ovim drugim pitanjem, preciznije konvergencijom zemalja periferije Evropske unije ka njenom razvijenom jezgru. Stoga, pored opšteg pitanja – da li i zašto manje razvijene zemlje sustižu razvijene – monografija istražuje i da li se konvergencija ostvaruje unutar EU, pitanje koje je presudno za dugoročni opstanak ove ekonomske i političke zajednice. Dugoročno ujednačavanje dohotka po stanovniku unutar EU je odlučujuće za političku podršku ovom projektu regionalne integracije, pa time i za njen opstanak. S druge strane, konvergencija u produktivnosti privreda EU, a time i njihove konkurentnosti, uslov je za održivo funkcionisanje ove regionalne ekonomske zajednice. U monografiji upravo ispitujemo ova dva važna pitanja, tj. postajanje konvergencije u dohotku po stanovniku i produktivnosti unutar EU, kao i faktore koji ih opredeljuju. Utvrđeni empirijski okvir potom primenjujemo na Srbiju kao budućeg člana EU, analizirajući da li naša privreda raste u skladu sa svojim potencijalima i šta objašnjava njeno zaostajanje.
28. februar 2020.
Migracije sa istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra?
Rastuća tražnja Zapadne Evrope za obučenom radnom snagom usisava najvrednije ljudske resurse zemalja CIE i tako ugrožava njihovu ekonomsku perspektivu. Ocenjeni ekonometrijski model pokazuje da su emigracijama najviše pogođene zemlje CIE koje imaju najlošije uređenu državu: visoku korupciju, nizak nivo vladavine prava i loš kvalitet javnih usluga (zdravstvo, prosveta i drugo). Iseljavanje je veće i iz onih zemalja CIE koje imaju olakšan pristup evropskom tržištu rada, bolje obrazovano stanovništvo i niži životni standard. Model pokazuje da će emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije dodatno da poraste u narednih pet godina za 20-30% i uz relativno visok rast BDP-a od 4% godišnje. Međutim, ukoliko Srbija u narednim godinama dostigne institucionalne standarde koji su uobičajeni u CIE, trend rasta emigracija bi se preokrenuo i smanjio za 10-15% u odnosu na sadašnji nivo. Povećanje zarada, čak i ukoliko bi bilo ekstremno snažno, ne može da ima presudnu ulogu u smanjenju emigracija iz Srbije.
1. mart 2019.
Zašto privredni rast Srbije zaostaje?
Empirijski rezultati u ovom radu pokazuju da je privredni rast Srbije ispod svog potencijalnog nivoa pre svega zbog slabih institucija – posebno vladavine prava i kontrole korupcije. Sledeći činilac koji koči privredni rast su niske investicije - za koje (naročito za privatne investicije) pokazujemo da su nedovoljne, pre svega usled slabe vladavine prava i visoke korupcije. Najzad, nedostaci u obrazovnom sistemu su takođe faktor koji usporava rast privrede Srbije. U radu pokazujemo da privreda Srbije trenutno raste gotovo 2 procentna poena ispod svog potencijala, tj. nešto iznad 3% umesto potencijalnih 5%. Naši rezultati pokazuju da, okvirno, polovina zaostajanja (1 p.p.) može da se objasni slabom vladavinom prava i visokom korupcijom, dok druga polovina potiče od niskih investicija (0,7 p.p.) i nedostataka u obrazovnom sistemu (0,2 p.p.). Prethodne rezultate smo dobili ocenjujući jednačinu rasta za zemlje članice Evropske Unije. Ovu jednačinu smo zatim koristili kao normu da utvrdimo koliki je potencijalni rast Srbije, te koji faktori i za koliko smanjuju njen stvarni rast ispod potencijalnog. Dobijeni empirijski rezultati nedvosmisleno ukazuju da su reforme u oblasti vladavine prava i obuzdavanja korupcije, kao i reforma obrazovanja, osnovni preduslovi da Srbija ostvari svoj potencijalni rast i počne da sustiže uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope.
2. mart 2018.
Kako dalje: Reforme javnog sektora i „zaključavanje“ uravnoteženog budžeta u Srbiji
U ovom radu analiziramo rezultate sprovedene fiskalne konsolidacije u periodu 2015-2017. kako bismo sagledavajući njena nesporna dostignuća, ali i brojne slabosti, ukazali na budući smer fiskalne politike koji bi predupredio fiskalne rizike i bio podsticajan za privredni rast. Naime, Srbija je od ogromnog fiskalnog deficita u 2014. (6,6% BDP-a, odnosno 2,2 mlrd evra) stigla u 2017. do strukturno izbalansiranog budžeta. Međutim, sprovedena fiskalna konsolidacija osim nespornih dostignuća ima i brojne slabosti (izostanak reformi, veće oslanjanje na povećanje prihoda nego na uštede). Zbog toga javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog, budžeta još uvek nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kom Srbija znatno zaostaje za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Gledajući unapred, najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina. Ali uz to, potrebno je i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent (pre svega u oblasti vladavine prava).
2. mart 2018.
Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se desio: O pouzdanosti Ankete o radnoj snazi u Srbiji
U ovom radu na sada već dovoljno dugačkoj seriji podataka od 2012. do 2017. ponovo ocenjujemo pouzdanost zvaničnih podataka o neuobičajeno visokom rastu zaposlenosti u Srbiji od oko 20%, do kog navodno dolazi uz nizak rast BDP-a od oko 6%. Dužina raspoložive serije podataka omogućava da se ovo pitanje razmotri sa velikom sigurnošću. Različite analize koje smo sproveli nedvosmisleno ukazuju na isti zaključak – da postoje problemi u zvaničnom statističkom praćenju kretanja zaposlenosti, odnosno da Anketa o radnoj snazi još uvek nije pouzdana. Visok rast zaposlenosti uz nizak rast proizvodnje nije u skladu sa osnovnim i nebrojeno puta dokazanim ekonomskim teorijama koje definišu vezu zaposlenosti i proizvodnje. Takva kretanja, da su stvarna, podrazumevala bi snažan, dvocifren, pad produktivnosti privrede Srbije u prethodnih pet godina, za koji (srećom) nema ekonomskih naznaka da se desio. Takođe, komparativna analiza pokazuje da se navodni fenomen visokog rasta zaposlenosti bez rasta BDP-a kao u Srbiji ne dešava ni izbliza ni u jednoj drugoj zemlji Centralne i Istočne Evrope. U svim drugim uporedivim zemljama zaposlenost od 2012. do 2017. raste (u skladu sa teorijskim očekivanjima) sporije od rasta BDP-a. Na nepouzdanost podataka iz ARS-a za Srbiju dodatno ukazuje i široka rasprostranjenost povećanja zaposlenosti po različitim poslovima i u formalnom i u neformalnom sektoru, kao i visok rast fonda časova rada – do čega ne može da dođe uz nizak rast proizvodnje. Uz sve to, snažan rast zaposlenosti koji se navodno dešava u Srbiji nije u skladu ni sa stagnacijom životnog standarda stanovnika, nije u skladu s naplaćenim doprinosima od obaveznog socijalnog osiguranja, a ne podržavaju ga ni administrativni podaci o kretanju registrovane zaposlenosti dobijeni iz nezavisnog izvora (CROSO). Nadamo se da će s ovim istraživanjem, relevantnim analizama i tačnim podacima, dvogodišnja diskusija na ovu temu da se zaokruži i da će ovo istraživanje uticati na podizanje kvaliteta podataka iz ARS-a na nivo uporedivih zemalja sa Srbijom, tj. da će ova važna Anketa u budućnosti davati pouzdane podatke o kretanjima na tržištu rada Srbije.
6. mart 2017.
Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015-2017: Plan, ostvarenja i pokretači
I pored ohrabrujućeg napretka ekonomskih i fiskalnih kretanja u 2015. i 2016, Srbija je još uvek daleko od visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija. U ovom radu detalјnije smo analizirali pokretače privrednog oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u prethodne dve godine. U oba sličaja analiza je pokazala da uočena pobolјšanja velikim delom počivaju na kratkoročnim i neplaniranim činiocima koji se lako iscrplјuju. Na privrednu aktivnost u prethodne dve godine znatno su uticali spolјni pokretači rasta – snažan pad cena nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone. Zbog toga su praktično sve zemlјe, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast BDP-a za oko 1 p.p. veći od prognoziranog. Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su planirane uštede na javnim rashodima uglavnom izostale. Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo ukazuje da bolјi ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovolјstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povolјnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize. Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u nepovolјnijem okruženju i samim tim predstavlјaće daleko veći izazov.
7. mart 2016.
Ekonomski oporavak, zaposlenost i fiskalna konsolidacija: pouke iz 2015. godine i izgledi za 2016. i 2017. godinu
Nedovolјan privredni rast, preveliki fiskalni deficit uz brzo rastući javni dug i visoka nezaposlenost su najveći problemi ekonomije Srbije. Nakon recesije iz 2014, privredni oporavak započeo je u 2015. godini. Međutim, rast privrede još nekoliko godina će biti nizak, jer je potrebno nekoliko godina da se otklone postojeći strukturni problemi i poraste učešće investicija u BDP-u. Fiskalni deficit smanjen je u 2015. na 3,7% BDP-a sa 6,6% BDP-a iz 2014. godine, što je odličan rezultat. Ali dalјe (neophodno) smanjivanje deficita će ići teško, jer nisu pripremlјene dovolјno dobre mere, niti sprovedene sve reforme – a uz sve to postoji rizik novih fiskalnih troškova usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća. Započeti privredni oporavak u 2015. pokazuje da je negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privredni rast u kratkom roku veoma mali. U dužem roku fiskalna konsolidacija povolјno utiče na privredni rast, jer obezbeđuje makroekonomsku stabilnost koja je jedan od preduslova za rast investicija. Snažan rast zaposlenosti u prethodne tri godine uz stagnaciju privredne aktivnosti se, po svemu sudeći, nije desio već je posledica nepouzdanosti praćenja kretanja na tržištu rada od strane RZS. Vlada u 2016. i narednim godinama ima veliku odgovornost – u fiskalnom domenu, da ne dozvoli preuranjeno popuštanje restriktivnosti, a da za povećanje privrednog rasta i, posledično, zaposlenosti uloži veće napore na unapređenju investicionog ambijenta.
10. oktobar 2013.
Da li su fiskalni nameti na zarade u Srbiji regresivni?
Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije
Dva prioriteta ekonomske politike u Srbiji u narednom periodu biće odlučna borba protiv izuzetno visoke nezaposlenosti i sveobuhvatna reforma poreza na dohodak gradjana. Otuda postoji potreba za temelјnom analizom visine i strukture fiskalnih nameta (poreza i doprinosa) na zarade – jer je validna dijagnoza problema neophodan preduslov za usvajanje delotvorne terapije. Pozitivna ekonomska analiza je naročito važna u slučaju optimalnog fiskalnog tretmana zarada, jer se u ovom segmentu politički i ideoloških aspekti često mešaju sa ekonomskim činjenicama. Ova studija iznosi statističke podatke i ekonomske analize koje opovrgavaju tvrdnje jednog dela stručne javnosti da su fiskalni nameti na zarade u Srbiji regresivni. Fiskalne namete na zarade u periodu od 2001. do 2006. godine ocenjujemo kao proporcionalne, odnosno blago progresivne u periodu nakon 2007. godine. Postoje opravdani socio-ekonomski razlozi da se poveća progresivnost poreza na zarade u narednom periodu. Međutim, pokušaji da se progresivnost poveća putem uvođenja sintetičkog poreza na dohodak sa višestrukim poreskim stopama – izvesno bi bili kontraproduktivni. Optimalan pristup povećanju progresivnosti je zadržavanje postojećeg flat-tax sistema sa jednom poreskom stopom - uz značajno povećanje iznosa neoporezivog cenzusa i eventualno povećanje poreske stope.
3. jul 2013.
Studija: Projekcije stanovništva Srbije od 2010. do 2060. godine
U cilјu povećanja kvaliteta i kredibiliteta dugoročnih ekonomskih i fiskalnih projekcija, Fiskalni savet Srbije je koordinirao izradu studije "Projekcije stanovništva Srbije u periodu od 2010. do 2060. godine". Studija se oslanja na najnovije podatke iz popisa stanovništva 2011. godine kako bi kvantifikovala očekivane trendove demografskog starenja i depopulacije u narednim decenijama. Projekcije iz ove studije će omogućiti da, u skladu sa zahtevima Evropske Komisije i Pakta o stabilnosti i rastu EU, dugoročne fiskalne projekcije u Srbiji uzimaju u obzir efekte starenja stanovništva na održivost javnih finansija.
April 2013.
Bankrotstvo lokalnih samouprava i finansijska (ne)disciplina: Međunarodno iskustvo i značaj
za Srbiju
Jelena Pločić, Fiskalni savet Republike Srbije
Sjedinjene Američke Države pogađa novi talas proglašenja bankrotstva gradova. Najveća drama se trenutno odvija (april 2013. godine) u Stoktonu i Detroitu. Većina gradovu u proglašenju bankrota, prema federalnom zakonu SAD-a o bankrotstvu Chapter 9, traži zaštitu svoje imovine i sredstava od poverilaca. Međutim, ne pružaju sve države svojim gradovima ovu vrstu utočišta. Papir pored pregleda međunarodne prakse o bankrotstvu lokalnih samouprava, analizira da li uvođenje mogućnosti bankrotstva, u formi administrativnog pristupa, može obezbediti finansijsku disciplinu lokalnih samouprava u Srbiji. Osnovni nalazi papira su da glomazni ex post mehanizmi za rešavanje problema bankrotstva lokalnih samouprava, koji su prisutni u međunarodnoj praksi, kao takvi, veoma bi se teško u kratkom roku kreirali i sproveli u Srbiji. Ujedno, takvi mehanizmi i ne bi predstavlјali adekvatno rešenje za osnovni problem lokalnih samouprava Srbije: problem docnji u plaćanju.
2013.
Unapređenje unutar-generacijske pravičnosti i održivosti penzijskog sistema Srbije
Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije
Trenutna struktura penzijskog sistema Srbije ne omogućava postojanje adekvatne finansijske veze između uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije - jer formula za obračun penzije ne uzima u obzir očekivani vremenski period tokom kojeg će osiguranik primati penzijsku nadoknadu. Otuda se kao reformski prioritet u narednom periodu nameće uvođenje tzv. sistema aktuarskih faktora koji će adekvatno smanjivati (ili povećavati) iznos penzije u skladu sa očekivanim brojem godina tokom kojeg će osiguranik primati penziju. Takođe, u narednom periodu je potrebno smanjiti ili kompletno eliminisati neopravdano veliku razliku od pet godinu kod starosne granice za penzionisanje žena i muškaraca, jer se u ovom segmentu Srbija nalazi na evropskom začelјu.
Juni 2012.
Poreska pravičnost PDV sistema u Srbiji
Milojko Arsić, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Nikola Altiparmakov, Fiskalni savet Republike Srbije
Istraživanja PDV incidence u razvijenim evropskim zemlјama pokazuju regresivnu raspodeli tokom jedne godine, ali blago progresivnu raspodelu tokom čitavog životnog veka. Mikro-simulaciona analizira bazirana na Anketi o potrošnji domaćinstava sugeriše slične zaklјučke i u slučaju Srbije. Međutim, pri analizi pravičnosti PDV sistema važno je naglasiti dve karakteristične odlike trazicionih evropskih zemalјa. Kao prvo, pokazujemo da naturalna potrošnja domaćinstava, koja je idalјe u značajnoj meri prisutna u velikom broju tranzicionih evropskih zemalјa, uklјučujući i Srbiju - značajno povećava efektivnu progresivnost PDV sistema u odnosu na razvijene evropske zemlјe. Kao drugo, siva ekonomija i utaja direktnih poreza na dohodak koji su u velikoj meri prisutni u tranzicionim evropskim državama, sugerišu da je potrošnja domaćinstava merodavniji indikator životnog standarda i ekonomske snage poreskih obveznika nego li registrovani prihodi domaćinstva. Zaklјučujemo da su verovanja o regresivnoj PDV incidenci, koja su prisutna u znatnom delu šire javnosti - preuveličana i slabo utemelјena u ekonomskoj stvarnosti tranzicionih evropskih zemalјa poput Srbije.
